Zamalo padoh sa stolice kad sam pročitao naslov teksta “Hoću, bre, da me kresneš”! Kakav satirični pampflet, ju ju ju… Jelena nas gađa dole nisko, u centar našeg razmišljanja! Skandal koliko su se žene probarabile. Počele su i javno da uživaju u benefitima koje im je donelo pomeranje civilizacijske klackalice sa patrijarhata na matrijarhat. Sprdaju se sa nama! Moramo se opirati! Pokušaću da im pariram i odbranim sveti muški princip od gaženja štiklom, odgovarajući na neke od iznetih stereotipa sa muškog stanovišta! Da se i naš glas čuje!
Zabluda – ŽENE SU LOŠI VOZAČI. Ne samo da je tačno, nego je kosmička istina! Ženama treba ustavom zabraniti da voze, ili kad već voze, trebalo bi im sagraditi paralelnu saobraćajnu infrastrukturu. Znači drumovi ispod zemlje, ili još bolje, iznad zemlje, jer u tunelima bi se polupale. Ovde su u pitanju jednostavno fakti (veličina moždanog centra za orijentaciju u prostoru – jedino parče mozga koje damama nije veće nego muškarcima), kojima se posvedočim svaki put kada vidim napirlitanu muku kako religozno skocentrisana, pokušava satima da provuče svoj Smart između dva zida, između kojih ima dovoljno prostora da prođe ruska atomska podmornica klase “Tajfun”. I obrnuto. Koliko mi se puta desilo da žene sede sa mnom u kolima i, dok kružeći kao kreten tražim parking po Dorćolu, uglas vrište kako sam prošao pored praznog parking mesta. A to “prazno parking mesto” u stvari je bio 40 cm dugačak prostor između drveta i kontejnera, gde se ne bi parkirao ni mikser, a komoli automobil od 4 metra. Nedostatak elementarnog osećaja za prostor i kretanje u njemu, čini žene u saobraćaju podjednako uspešnim koliko je uspešan život zlatne ribice iz akvarijuma puštene u Amazon. Naravno, ima izuzetaka. Sabrina Šmit je test vozač na Nirburgringu i verovatno bi brže stigla od Beograda do Podgorice nego ja od blokova do Mirijeva, ali to opet ne menja stvari.
Zabluda – UVEK POKUŠAVAJU DA PROMENE MUŠKARCA. Ne pokušavaju da ga promene, već da ga potčine svojim potrebama! Što i nije baš isto! Njihovo čulo za te stvari nikada ne spava! Čim osete višak senzibiliteta kod muškarca, započinju proces razgradnje njegove ličnosti. To rade na gotovo podsvesnom nivou. Zato svaki otac kaže svom potomku: “Ne opuštaj se sine, inače si najebo!” i “Čim potpišeš, gotov si!”
Zabluda – MUŠKARCI NE PAMTE ROĐENDANE. Apsolutna neistina. Ma daj Jelena, čak i pećinski mužjaci pamte rođendan devojci. Treba biti prava šimpanza pa to zaboraviti pored ženinog podsećanja i spominjanja rođendana 6 meseci unapred. Poznajem neke tipove kojima je najpažljivija stvar koju su ikad priredili ženi bilo brisanje zapišane šolje za Novu godinu. E, čak i oni čestitaju ženi rođendan! Dakle, ovo pada u vodu.
Zabluda – ZA LOŠE RASPOLOŽENJE KRIV JE PMS. Uglavnom. Naime, u životu žene neprestano se smenjuju dva vremenska intervala – ciklus i čekanje na njega sa vilicom zgrčenom od besa, koje se u stručnoj literaturi naziva PMS (PRAZNIK MUKE I STRESA). Prvi od dva gore opisana perioda traje 4-6 dana, a drugi ostatak meseca.
Zabluda – ŽENE NE VOLE ŽESTOKA PIĆA. Ne znam otkud ova kategorija. Znamo mi da volite i žestinu, samo pokušavamo da apelujemo na vas da to ne pijete, jer je podjednako ženstveno kao da se tučete bejzbolkama iza Marakane. Pijte vina, koktelčiće, šampanjce i likere, a ostalo prepustite nama!
Zabluda – NIKAD IM DOSTA CIPELA. Slažem se, apsolutno tačno. Ta ženska pasija za predmetom koji posreduje između stopala i podloge može biti jasna samo kvalitetnom psihijatru. U čemu je metafizika kad treba da se odabere odevni predmet, zapitao sam se svaki put kad sam na silu i prevarnom radnjom od devojke bivao odvučen u ženski butik. Standardna scena izgleda ovako: Stoji 40 metara dugačak raf sa blejzerima. Svi su potpuno isti. U istoj boji, istog kroja, razlika je samo u veličinama i jednom minijaturnom dugmetu koje se na svim modelima, osim na jednom, nalazi u gornjem desnom uglu. Ali, na tom jednom nalazi se u gornjem LEVOM uglu! Mili Bože, čuda velikoga! Kada dame to primete, kapci im se okrenu kao kod ajkula pred napad, i sve do jedne krenu da se otimaju o baš taj blejzer. Može biti samo jedan! Sledi borba do istrebljenja. Ponosna pobednica, koja je golemom silom iščupala ovaj garderobni dragulj iz ruku svojih suparnica, sa blaženim osmehom odlazi prema kasi i plaća 18000 dinara za nešto što je proizvedeno za 350, pritom ubeđena da je napravila posao veka. A kad su cipele tek u pitanju , gore opisanu scenu pomnožite sa 20 po intenzitetu borbe, i dobićete realnu sliku. Što se nas mužjaka tiče, zanima nas samo da ima štiklu i da se nalazi na lepoj nozi. Sve ostale detalje primećujete samo vi, pa ih i kupujete jedna zbog druge.
Zabluda – ŽENAMA JE MESTO U KUHINJI. Netačno, ali!!! Ne znam zašto dame nove generacije smatraju da je sramota družiti se sa šporetom. Koliko sam samo puta sedeo u društvu koleginica sa fakulteta i čuo rečenicu od koje mi se podiže dijafragma : “Mislim jebote fazon, nisam se ja školovala da bih kuvala, ići ćemo u restorane, ko ga jebe, ja sam intelektualka.” To je rečenica kao pozajmljena iz nekog Nušićevog komada o pokondirenoj paprikarki. Pa moja je mati pročitala za života više dela klasične književnosti, nego te “intelektualke” modnih časopisa, pa sam opet celoga života imao kašikom da jedem kad uđem u kuću. Dakle, nećeš biti manja intelektualka i manje emancipovana, ako svom dragom i sebi napraviš večeru, umesto što žderete neko smeće od peciva u pekari iza zgrade. Em je zdravo, em će to tvoj mužjak ceniti više od svakog donjeg veša, em je od nacionalnog značaja. Kuvaćeš i deci i biće ti zgodna i zdrava, a ne ko oni mali mlitavi debeloguzani iz dvorišta osnovnih škola u “Krugu dvojke”, koji se tove u “Bucku”, jer im je mama velika dama pa neće da prlja svoj french manikir u kuhinji!
Zabluda – PALE SE NA OPASNE FRAJERE. Tačno, uz malu ispravku. Ne pale se na opasne frajere, nego na bitange i barabe! To je tako od postanja sveta! Njima dobrica ne treba, dosadan im je kao proliv. Pogledajte u prirodu, ista priča. Jel ste videli nekad kerušu da se spari sa dobrim Žućom koji sedi u ćošku i šeni dok je svojim krupnim okicama gleda. Ne, ona ode za onom barabskom džumarom, izranjavljenom od uličnih borbi. Isto je i sa mačkama. Dovedete joj na parenje mužjaka sa pedigreom boljim od danskog princa, i posle celodnevnog natezanja vlasnicima jedino preostaje da svog mezimca vrate kući. A ona “nedodirljiva” maca sutradan šmugne iz stana i oplodi je neka olinjala kontejnerska mačorčina bez uveta, sa susednog krova. Tako je i sa ženama. Neki mučenik se mesecima polomi oko nje, kupuje cveće, poklončiće, citira Puškina, itd. i na kraju ne dobije ništa osim drugarice koja mu poverava besmislene tajne. A onda nju navata neka dvaput osuđivana bitanga. Haha…Sećam se kad sam kao tinejdžer pitao starog da li je istina da su u staroj Jugi Zagrebčanke i Slovenke obožavale naše muškarce (što je stari mit). Odgovorio mi je “Pa sine, žene vole barabe, a mi smo veće barabe od njih”. To i dan danas smatram mišlju iz koje sam saznao najviše o ženama. Još jedna potvrda ove teorije o princezama i bitangama je standardna rečenica kojom svaka žena raskida vezu sa finim, plemenitim i pažljivim intelektualcem, koji joj je dosadio poput žulja. Ta rečenica je toliko standardizovana, da bi je trebalo ubaciti u sve srpske rečnike izraza, a glasi ovako : “Jao, ti si suviše dobar, ne bih volela da te povredim!” Pa lakše bi mu bilo da te zatekne kako jašeš poštara, nego što si mu to rekla!
Na kraju, ne ljutite se dragi madmoazelčići! Malo se prozivamo, ali je istina jedna – bez vas takvih kakve ste, ništa na ovom svetu ne bi imalo ikakvog smisla!
Milan Stanišić je beskompromisni kritičar sistema, analitičar beznađa, hroničar pohlepe, baštinik sarkazma, pasionirani ljubitelj hiperbole kao stilske figure, hedonista, lenčuga levantinskog tipa, fotograf, bibliofil, nautičar i na kraju pravnik.
