Dok ste odrastali, vaši roditelji su postavljali pravila koja će vam stvoriti strukturu, naučiti dobrim navikama, zaštititi vas i pomoći vam da razvijete nezavisnost. Ako su dobro radili svoj posao, uspeli ste u svemu tome i postali pristojna osoba, sposobna da poštuje druge, dok realizuje svoju nezavisnost i praktikuje svoje samopoštovanje. Možda ste odmakli daleko iznad vidika svojih roditelja – jer vi ste išli na gore, dok su oni u istom tempu išli naniže – i možda oni ne primećuju koliko ste se ostvarili i koliko ste zaista nezavisni. A to znači da možda ne vide da su neka njihova ponašanja nepoželjna i da bi trebalo da ih prevaziđu. Vi ne možete da očekujete da se vaši roditelji menjaju i razvijaju (ako to čine, bravo za njih), ali vi se i dalje menjate i razvijate (i ako to budete činili celog života, bravo za vas) i zato su vam potrebne zdrave granice sa roditeljima.

Zdrave granice su deo samostalnosti i zrelosti i u bliskim i bitnim odnosima su još važnije nego u svim ostalim odnosima – i istovremeno ih je najteže postaviti.

Zdrave granice na novoj teritoriji

Odnos sa roditeljima dospeva na neistraženu teritoriju „divljeg Zapada“ koju možete osvojiti u onolikoj meri u kolikoj ste u stanju da brzo jašete i pobadate kočiće. To znači da morate biti brži u uspostavljanju samodovljnosti i upravljaja svojim životom, nego što roditelji otkrivaju da više nemaju kontrolu. Ne možete čekati da shvate i da vas puste, da se udalje i daju vam prostora – jer je vrlo verovatno da oni misle da su to već uradili i ne razumeju šta to za vas znači. To znači da se oni mogu i dalje držati neke uloge koju žele da imaju u vašem životu, dok vas to zamara i smeta vam i nije vam potrebno. Vi ne želite da ih povredite, ali želite da označite granice svoje teritorije i da kažete „to je moje“ jer imate ljudsko evoluciono pravo na to. I to možete učiniti na ljubazan i odlučan način, koji će i njima pomoći da uvide vaše granice i da ih poštuju.

Uvek ćete voleti svoje roditelje, ali da biste ih uvek poštovali, potrebne su vam zdrave granice i jasna i poštena komunikacija.

Kada i u čemu su vam potrebne granice prema roditeljima

Velike su šanse da vaši roditelji održavaju pojedina nezdrava ponašanja, ili uporno rade nešto što vas nervira ili stavlja u poziciju deteta i ugrožava (umesto da podržava) vašu samostalnost. Vi znate da oni postupaju u najboljoj nameri i da nisu svesni da vas bilo čime ugrožavaju i da bi ih verovatno zabolelo kad biste pokušali da ih suočite. Međutim, ne možete tolerisati stalne „upade“ na vašu teritoriju, koje veliki broj roditelja vrši bez ikakve ideje da je to možda nepoželjno ponašanje. Ako ne postavite zdrave granice, dešavaće se da roditelji banu nenajavljeni i poremete vam dnevne planove, jer im ne pada na pamet da vas pozovu, ili unapred zakažu posetu. Šta bi, uostalom, moglo da vam bude preče, nego da se malo družite sa njima, naročito kad vam mama donosi sarme za nedelju dana, vašu omiljenu pitu i svoje specijalne kolače. Sve je to spremala samo zbog vas – i ona ne vidi problem u tome što vas nije pitala da li želite da vam to spremi i donese. Zašto ne biste? Vi ste njeno dete i ona zna šta volite i šta vam treba.

Zdrave granice su potrebne i u drugim aspektima odnosa na novoj teritoriji – roditelji vam mogu deliti neželjene savete o vašim vezama, prijateljima, društvenim aktivnostima, ili izboru karijere. Možda im se ne sviđa što ste sami i zabrinuti su da neće dočekati unučiće, ili im se ne sviđa vaš partner i spremni su da vam precizno navedu svoje zamerke i prognoze za vaš odnos. Naravno, oni mogu biti u pravu. Ali ako cenite njihove savete, verovatno ćete želeti da se konsultujete. Kada su odnosi tako postavljeni, roditelji ne nude mišljenje za koje ih niste pitali.

Ako zdrave granice ne postoje, roditelji mogu prosto zanemariti vaše mišljenje i predlagati vam izbore (stvari, ljude, događaje, situacije) čvrsto uvereni da oni (i dalje) znaju šta je najbolje za vas. Kada zdrave granice postoje od početka, one su tu mudrošću roditelja koji se preispituju i koji ne mogu da tvrde da su sto posto u pravu, ali zato mogu da vide da su nešto uradili pogrešno baš kada su bili najsigurniji da rade za vaše najveće dobro. Ako je to perspektiva potpuno nedostupna vašim roditeljima, postaviti i održavati zdrave granice biće veliki izazov, a možda i borba.

Nedostatak granica može da bude vrlo frustrirajući. Možda oni imaju najbolju nameru, ali morate im pomoći da shvate da ste odrasli. Ako se ne pozabavite time, to može izazvati razdor među vama, na duže staze.

Pročitajte i ovo: Ovo su različiti tipovi roditeljstva i podrške, kao i njihov uticaj na kasniji život deteta

Kako da postavite i održite zdrave granice prema roditeljima

Zapamtite zašto to radite

Osećanje anksioznosti je normalno i očekivano – volite svoje roditelje i teško vam pada kad pomislite da će ih nešto povrediti, uznemiriti, razočarati. Ali, zdrave granice su potrebne za sve vrste zdravih odnosa i za vaše mentalno zdravlje i ravnotežu. Bez njih, odnosi postaju konfuzni, napeti i uznemirujući. Zato zapamtite da to radite zbog sebe i svoje „mirne glave“ kao i da biste očuvali svoj odnos sa roditeljima.

Potražite savet stručnjaka

Voditi teške razgovore sa roditeljima je zastrašujuće i možda se ispostavi da je to za vas nemoguća misija. Nemojte se obeshrabriti i odustati – niste jedini kome je to neizvodljivo. Potražite stručnu pomoć da identifikujete i rešite bilo koje toksično ponašanje. Ako prepoznajete da je nezdravo ponašanje vaših roditelja odgovorno za nedostatak granica, terapeut može pomoći vama i vašim roditeljima da izlečite duboke rane, koje su davno nastale.

Pokušajte da ostanete pozitivni

Možda ćete ponekad morati kategorično da se suprotstavite, ali to ni tada ne mora biti svađa. Možda je potrebno neko vreme da vaši roditelji prihvate ono što govorite i prilagode svoje postupke. Ako ostanete pozitivni, možda će bolje prihvatati ono što imate da podelite. Pomozite im da shvate da ih volite i poštujete, ali da se dinamika vašeg odnosa promenila i da su neke uloge u tom odnosu prevaziđene. Roditelji celog života uče kako da budu roditelji, jer se zahtevi roditeljstva menjaju – a sa godinama to može biti sve teže prihvatati i praktikovati.

Zdrave granice i iskrenost

Da bi nas čuli, moramo biti otvoreni i iskreni i moramo pokazati da nam je stalo. Pristupite razgovoru brižno i pažljivo, ali sasvim konkretno i otvoreno. Saznajte kako se osećaju vaši roditelji, pre nego što iznesete kako se vi osećate – i oni žele da ih čujete i razumete. Možda su usamljeni od kako ste se iselili, možda se plaše bolesti, starosti, smrti. Iznesite zatim svoja osećanja bez optuživanja, u formi „osećam se tako i tako, kada vi kažete ili radite to i to“.

Iskrenost prema sebi

Pre nego što pristupite razgovoru, budite iskreni sami sa sobom, pitajte se šta vam tačno smeta i zašto. Ako razumete sebe, bićete spremniji da se jasno izrazite i da nastupite sa poštovanjem. Na kraju, radi se o maloj taktici izbora i promene rasporeda reči u rečenici – umesto da kažete nešto kao „zaista mi je neprijatno kad navratite neočekivano, molim vas prestanite to da radite“ (što možete reći nekome sa kim imate jasno postavljene zdrave granice i neposredan odnos koji se ne tumači kao nepoštovanje), recite „zaista volim da dođete i da vas vidim, ali osećam se uznemireno kad ljudi navrate bez najave, možete li sledeći put da pozovete pre nego što dođete?“

Pokažite zahvalnosti za brigu koji roditelji ispoljavaju u odnosu na vas, recite im da shvatate da oni žele najbolje za vas i podsetite ih da su vas vaspitali da budete samostalni, da vodite računa o sebi i da donosite promišljene odluke i da i vi sami želite ono što je najbolje za vas i da nastojite da to otkrijete u svim životnim oblastima.

Budite jasni gde želite da postavite zdrave granice  

Budite jasni o tome gde povlačite liniju – ako je vaša primarna birga da vam roditelji ne upadaju bez najave, onda jasno recite kako želite da ih viđate. Možda ste zauzeti preko nedelje, ali možete pronaći nekoliko sati svakog vikenda – možda to može da bude nedeljni ručak, s tim da ga naizmenično spremate, jer možda i vi želite da ugostite svoje roditelje, da biste naglasili svoju samostalnost. Odredite koliko često i kada ćete se viđati, a zatim odredite granice i vreme i za telefonski kontakt. Ako se obavežete da vi zovete njih (umesto da oni zovu vas), činite to redovno.

Postavljanje granica prema roditeljima može biti težak posao, ali vi to možete – budite jasni, ljubazni, strpljivi i puni ljubavi. Zdrave granice podižu vaše odnose na viši nivo i posle nekog vremena – i praktikovanja poštovanja granica – svi ćete biti zadovoljniji.

Pročitajte i ovo: Da li nas privlače osobe koje nas podsećaju na naše roditelje?

Naslovna fotografija: instagram.com/negin_mirsalehi

Brankica Milošević

Comments