U tri navrata uvideo sam koliko daleko je stigao proces naše vesternizacije. Prvi put je bilo, kada sam krajem decembra prošle godine, u prepunom, ukrasima okićenom, hodniku T.C. “Ušće’”, čuo božićnu pesmicu ”Jingle bells ”sa razglasa, drugi put kada sam iz očaja ušao u ”Mek” u pola 2 ujutro, i video 200 ljudi u redu, koji krvavih očiju čekaju porciju emulgatora, a treći put juče, kada sam pretražio bazu ponuđenih radnih mesta na jednom za to specijalizovanom sajtu.
Taj poslednji susret inspirisao me je da istražim ko u Srbiji, na koji način i kome nudi da za svoj rad (tačnije mnogo rada) dobije neki dinar. Na jednom domaćem, luksuzno opremljenom internet portalu, prepunom veselih boja i optimističnih poruka, počeo sam da listam ponuđena radna mesta, sva ispisana na tuđem jeziku, nadajući se da će se možda naći i neko za mene. Ubrzo sam shvatio da moram da završim još par fakulteta, naučim još tri jezika, položim za C i D kategoriju, a bilo bi veoma poželjno i da se okitim Nobelovom nagradom, jer bi je valjalo pomenuti u četvrtom krugu intervjua za posao. Ukoliko svoju ličnost ne obogatim tim kvalitetima, velika je šansa da ću svoj radni vek provesti za pultom lokalne pekare (ako me gazda ne napenali, kad sazna da sam tanak sa Power Point-om).
Prvo što sam primetio je koliko mnogo šansi i fantastičnih prilika ima za vas koji želite da volontirate! Nije li to divno? Naučićete mnogo, steći kontakte i verovatno naći uhlebljenje u dotičnoj kompaniji, po isteku volonterskog staža. Ne budite površni, ne tražite novac! Znanje koje će vam dati vredi više, zar ne shvatate! Budite srećni što ne morate vi njima da platite za tu lekciju! Dakle, razni edukatori, koordinatori i predlagači projekata, mesta su koja vam se nude za nultu platu, sa šansom dramatičnog proboja u karijeri. Istina je da ih boli uvo za vaš napredak i spoznavanje radnog ambijenta u edukovanju i koordiniranju, treba im samo neko da diže slušalicu, kuva kafe, trči po gradu i izlaže se psovkama prevarenih klijenata. A kad vam istekne staž, naći će drugu ovčurinu da vas zameni, a vas će potapšati po ramenu i obećati vam blistavu karijeru.
Tu su zatim razne potrage za junior & senior consultant-ima, oglasi za posao u PDF formatu, istaknutom pored uzbudljivog slogana koji glasi “pridružite se timu koji dobija!” Kada otvorite fajl, vidite oglas koji očima prija poput reklamne kampanje za “Victoria’s Secret” novogodišnju kolekciju. Opis radnog mesta ispisan je na pozadini nežnih pastelnih boja, sjajnog vizuelnog identiteta, ispod slike neke rajske manekenke, u biznis kostimu koja vam namiguje sa penkalom između blistavih zuba. Pomamljeni kandidat već oblači jedino odelo iz ormara i očima guta tekst, zamišljajući sebe u prozračnoj kancelariji penthause poslovnog prostora, na vrhu neke moderne zgrade sa pogledom na Kalemegdan, pored osam koleginica top modela. Čitam uslove…
Dakle, traži se kandidat koji je studije završio sa izuzetnim uspehom, govori dva strana jezika i poseduje pet godina međunarodnog iskustva u top menadžmentu, spreman za “izazove” i voljan da putuje, sa vozačkom dozvolom. Naravno, podrazumeva se da nije toliko nevaspitan da pita za platu i radno vreme! Neće vam reći da je plata ravna zaradi provincijskog konobara, a radno vreme klizno, od 6-22h. Niti će vam reći da gorivo plaćate sami, da polovinu godine provodite na putu, a da na letovanje (teško zasluženi produženi vikend krajem avgusta) idete sa kolektivom iz firme, jer vam je “dobroćudni” direktor organizovao team building splavarenje. Podrazumeva se da su ljubavne veze unutar kolektiva strogo zabranjene, jer vlasnici kompanije, poput naše žandarmerije – ne vole okupljanja.
Idem dalje po oglasima. Tu su potražnje za univerzal content management specialist-ima, development analyst-ima, senior softver developer-ima, kao i uvek prisutni poslovi komercijaliste (politički korektan naziv za običnog portčka, koji nemilosrdno goneći firmino dostavno vozilo, iritira učesnike u saobraćaju). Još jedan sjajan primer oplemenjivanja surovog narodnog jezika, koji je ranije označavao radna mesta, jeste “asistent logistike u transportu”, iliti šofer sa znanjem engleskog i rada u Office paketu. Kako se krenulo, čistačića će se zvati “floor developer”, frizer “hair systems specialist”, a limar “operater for metal surfaces”.
Ima tu još raznih ponuda. Izvikane advokatske kancelarije sa tri prezimena traže pripravnike, koji će im za 150e mesečno pisati tužbe, trčati po sudovima i nositi bureke, uz radno vreme berača pamuka iz 18-og veka. Banke, ambasade pakla na Zemlji, traže kadrove, koji bi telefonom podsećali mlade bračne parove, da se kredit ne vraća uredno i da će dedin hipotekovani stančić da ide na doboš, ako se lova ne donese. Zatim, nađe se poneki armirač, tesar i mesar, stare dobre zanatlije, koji se i dalje zovu, i obavljaju isto. Primetio sam i jedno zanimanje koje je u ekspanziji poslednjih godina.
Radi se o “operateru za SMS zabavu”. S obzirom da je ovo jedini posao za koji sam posedovao potrebne kvalifikacije, ali i vodeći računa o sramotnoj činjenici da mesečno pošaljem sms-ova koliko i zaljubljena gimnazijalka iz Tokija, ozbiljno sam razmišljao da se prijavim. Plata sigurno nije mnogo manja od plate nobelovski obrazovanog štrebera, koji gnječi hemoroide od 08-23h za kompjuterom, na radnom mestu nekog senior development system associate manager-a. A sam posao, se ne može nazvati baš teškim. To je smišljanje i kucanje svih onih iritantnih sadržaja, koji se vrte na opskurnim lokalnim stanicama u terminima posle ponoći, poput “Maca & Đole: 34% šanse za uspeh. Đole je sujetan, a Maca se folira”, ili “Natalija & Moma 98% šanse za uspeh, vas ni smrt neće rastaviti. Moma te obožava!” Nije loše, možda me unaprede ako se pokažem, pa mi daju termin da gledam u budućnost. Imali ste Milana Tarota, a dobili bi Milana Pasulja, koji gleda u pasulj.
Postoji još jedna interesantna pojava, u svetu oglasa za posao, a to je, da svi traže minimum pet godina radnog iskustva. Najveći problem iskustva kao pojma, je što zahteva prethodno obavljanje nečega. Dakle, da biste imali iskustvo u bilo čemu, morate probati to da radite. Ako ne probate, ne znam kako bi ste imali iskustva? Izgleda da su poslodavci u Srbiji ubeđeni da se ovde ljudi rađaju sa iskustvom. Znači, rodiš se sa pet godina staža, pa kad diplomiraš sa desetkom, javi se na oglas.
Sve u svemu, teško onome ko mora da radi. Ako i uspe da rastumači opis radnog mesta, koji najčešće nije na maternjem jeziku, čeka ga polučasovno iščitavanje potrebnih kvalifikacija i znanja. Pošto tolika znanja ne bi sakupio na gomilu ni čitav kvart u kome živi, nesrećni tragač za uhlebljenjem završava u lokalnoj kafani gde sa ostalim besposličarima, troši poslednji komadić majčine penzije. Kada kafana na kraju postane tesna za sve besposličare, oni će morati na ulicu. Tako nastaju neredi i revolucije.
Milan Stanišić
