U online svetu feminističkih diskusija, pokreta za ženska prava i rodne ravnopravnosti, u poslednje vreme sve češće iskače pojam womanosphere. Medijski fenomen koji, prema kritikama, predstavlja konzervativni kontrapunkt modernom feminizmu. Dok neki vide u womanospheri prostor samoodređenja, mnogi drugi upozoravaju da je u pitanju sofisticirana strategija desnice da reintegracijom patrijarhalnih rodnih uloga, protiv kojih se feminizam istrajno bori, povrati kulturološku i političku kontrolu, pre svega nad mladim ženama.
Šta je womanosphere u ovoj interpretaciji
Iz ovog ugla womanosphere je viđena kao toksična – gotovo kao deo manosphere, orijentisan na podrivanje ženske snage i samostalnosti.
Prema izvještajima novinara i akademskih posmatrača, vomenosferu čini grupa influensera, medija, magazina, podcasta i društvenih mreža (TikTok, Instagram, YouTube) koji se obraćaju mladim ženama sa porukama koje promovišu tradicionalne rodne uloge. Oni ciljaju mlade žene, kojima se predstavlja Ideal majke, domaćice, žene čija životna svrha nije samo karijera nego porodica i odanost partneru. Propagiraju stavove da su biološke razlike između muškaraca i žena “presudne” i da feminizam, “woke kultura” i “gender fluidnost” narušavaju te prirodne razlike. Svoje političke i ideološko delovanje često maskiraju i provlače kroz oblasti wellnessa, lifestyla i estetskih sadržaja koji deluju privlačno i bezazleno.
Aktivisti vomenosfere kritikuju aspekte savremenog feminizma, posebno ideje da žene moraju imati “sve” (i karijeru i porodicu i društveni život) (karijeru, decu, društveni život), da su aktivnosti van tradicionalne porodične strukture signal uspeha, da je samodovoljnost vrednost iznad svega…
Influenseri poput Brett Cooper, Candace Owens, Allie Beth Stuckey, magazin Evie i drugi, često koriste estetiku tradicionalnih vrednosti. Savremena žena je, prema njihovom idealu domaćica i majka, seksualno usklađena sa konzervativnim normama, privlačnog, ali skromnog izgleda i modernog životnog stila.
View this post on Instagram
Zašto se ova strategija pojavila
Analitičari smatraju da rast womanosphere nije nasumičan, nego odgovor na određene društvene tenzije.
Generacija Z raste u svetu u kome su društvene mreže, ekonomska nestabilnost, pandemija i kriza mentalnog zdravlja učinili da se mnogi mladi osećaju neuspešno. Ne polazi im za rukom da ostvare ideal „da imaju sve“ – karijeru, ljubav, društveni život.
Feminističke ideje, promene očekivanja prema rodnim identitetima, veći naglasak na prava, samostalnost i autonomiju, doveli su do dezorijentacije kod onih žena koje se ne prepoznaju u tim idealima, ili osećaju pritisak da “budu sve”.
Desničarski politički akteri su prepoznali da promena u kulturi najavljuje političke promene. Ukoliko se mladim ženama usadi ideja da su tradicionalne vrednosti poželjnije, moguće je uticati na njihove političke stavove i pridobiti njihove glasove.
U tom smislu, womanosphere je medijski kanal koji ideološki i politički utiče, često kroz kulturu i izgled lifestyle influensera koji pričaju o zdravlju, lepoti, porodici, ali sa prikrivenim ili manje transparentnim političkim namerama.
Kako izgleda sadržaj womanosphere u praksi
Lepota i izgled kao identitet
Promoviše se vitko, ali ženstveno i plodno telo, što podrazumeva pritisak estetskih normi koji mnoge žene i devojke osećaju. Telo je prikazano kao projekcija rodne uloge, a ne samosvesti i samopouzdanja.
Porodica i majčinstvo kao glavni životni cilj
Ženama se upućuje poruka da “pravo ispunjenje” dolazi kroz brak, rođenje dece, brigu o domu. Da je materinstvo ne samo izbor, već i društveni ideal koji treba slaviti i sebi postaviti kao ključnu vrednost.
Antifeminizam i kritika savremenih pokreta
„Woke” prostor (svesnost i osetljivost na raznovrsne društvene nepravde) , kritikovanje feminizma, trans prava, politike jednakih prilika, kao i reproduktivnih prava (kao što je pravo na abortus), kontracepcija, abortus). Prikazuju se kao prekomerni zahtevi, destruktivna ideologija ili izvor socijalnih problema.
Estetika nostalgije i stilizovana domaća tradicionalnost
Pažljivo se osmišljavaju i promovišu vizuelni sadržaji koji glorifikuju domaće okruženje, čist dizajn i estetiku domaćice i majke (duge haljine, kuvanje, deca). Poruka preneta na ovakav način vrlo delotvorno gađa emocije i podsvest.
Politički sadržaji vođeni kroz “lifestyle i wellness”
Umesto da se neposredno govori o politici, poruke o onome što je poželjno provlače se kroz teme koje deluju savršeno apolitično: ishrana, fitnes, zdravlje, usklađivanje posla i privatnog života. A onda se kroz intervjue, savete, postove, video sadržaje, uvode politički i socijalni stavovi o abortusu, porezima, roditeljskim odsustvima, obrazovanju, reproduktivnim pravima.
Womanosphere vs. Manosphere
Iz ovog ugla, deluje da nema razlike – vomeno i manosfera su povezani fenomeni, koji jedan drugog reflektuju i bave se istom vrstom manipulacije u različitim rodnim smerovima.
Manosphere ispira mozak mladim muškarcima, a womanosphere ženama.
Na meti manosfere su mladi muškarci nezadovoljni savremenim rodnim ulogama, feminističkim promenama, osećajem marginalizacije muškaraca. Sadržaji kojima ih pridobijaju su mešavina mizoginije i patrijarhalnih vrednosti u cilju povratka moći i privilegija u muškom svetu.
Vomenosfera cilja mlade žene, koje osećaju da su feministički ideali postali previše zahtevni, da se identitet žene “gubi” u očekivanjima savremenog feminizma. Njima se serviraju ideali lepote i ženstvenosti, koji podstiču nesigurnost i osećaj da im fale stabilnost i smernice.
Nije teško provući političke stavove koji ciljaju tamo gde smo svi ranjivi.
U saradnji, manosfera i vomenosfera povećavaju radikalizaciju, mržnju, mizoginiju, širenje lažnih informacija, diskriminaciju, nasilje u diskursu. Rizik od umanjivanja ženska autonomija je stvaran, kao i pritisak na žene da se uklapaju u tesne standarde i odbace tekovine feminizma – prava za koja su se žene već izborile su opterećujuća i ugrožavajuća.
I ako Womenspehre nastavi da se širi, preti nam erozija osnovnih ženskih prava: reproduktivna prava, prava na abortus, roditeljska prava, zahtevi za jednakom platom, podrška ženama kroz državne politike. Sve to može biti stavljeno u negativan kontekst i predstavljeno kao slabost i preterivanje, kojima treba čvrsta ruka desnice.
Za i protiv womanosphere
Naravno, postoje i zagovornici ovih ideja koji tvrde da vomenosfera pruža ženama alternativu koja im omogućava da izraze sumnju prema mejnstrim feminizmu, da se vrate ka identitetima koji su im prijatni, da pronađu zajednicu u kojoj se osećaju podržano. Ističe se da nije sve crno-belo i da mnoge žene kombinuju elemente: mogu imati karijeru, ali i vrednovati porodicu; mogu se složiti sa određenim feminističkim idejama, ali odbaciti neke aspekte “woke” kulture.
Womanosphere se često brani kao “sloboda mišljenja”, “različit pristup ženstvenosti”, “pravo da se bira stil života”.
Međutim, kritičari upozoravaju da ta sloboda mišljenja često nije potpuno transparentna, da uticaj ekonomskih i političkih interesa oblikuje poruke, i da se često koristi estetika i emocionalno privlačne forme da se konzervativne politike učine prihvatljivijim i “slatkim”.
U svetlu svega pomenutog, womanosphere može biti vrlo moćan kulturni i politički projekat, ne nužno toksičan za svaku osobu koja ga prati. Ali kao društveni fenomen donosi rizike koji ne smeju biti potcenjeni.
Womanosphere nije samo reakcija na savremene promene – ona je aktivno kreiranje kulturnog okvira u kome se redefiniše značaj slobode, prava, izbora i ženskog identiteta. Kao i kod manosfere, važno je da budemo svesni uticaja, transparentni u izvornim namerama, i kritički prema onome što se nameće kao “slobodan izbor”.
A kada razmišljate o tradiciji, imajte u vidu i one koje su uspostavljene borbom i hrabrošću prethodnih generacija, a čije je održavanje ugroženo u savremenom svetu: Ženska prava i istorijske prekretnice – borba koja se nastavlja
Brankica Milošević
