Modna industrija ima predvidiv odgovor na svaku novu tehnologiju. Sećamo se dolaska digitalne fotografije, kada su filmski puristi proglašavali smrt autentičnosti. Kada su štampani mediji prešli online, urednici van dodira sa realnošću branili su svetost glatkog papira, držeći se za svoje tiraže kao aristokrate za porodično srebro tokom revolucije.

Ponovo smo svedoci ovog obrasca sa generativnom veštačkom inteligencijom, ali ovog puta pratnja je drugačija. Ovog puta, prisutni su pravi bes i opipljiv strah. Razumljivo. Mašina uči konzumirajući upravo rad kreativaca koje namerava da zameni.

Prethodne tehnološke promene dozvoljavale su godine, ponekad decenije, za prilagođavanje. Ova transformativna tehnologija stiže supersoničnom brzinom, kompresujući deceniju razvoja u svega nekoliko meseci.

Pokretač nije estetska radoznalost, već čista težina kapitalnih ulaganja. Globalna ulaganja u AI dostigla su 252,3 milijarde dolara u 2024. godini, što je porast od 44,5% u odnosu na prethodnu godinu, prema izveštaju Stanford HAI. Kada se kapital kreće ovom brzinom, otpor je irelevantan.

The Vault Stock

AI u modnoj industriji: Kolaps fotografije kakvu poznajemo

Neposredni efekti će se najoštrije osetiti u “mašinskoj sali” pravljenja slika: fotografi, art direktori i stilisti. Ekonomija je neizbežna i nemilosrdna. Izbor između petocifrenog dnevnog honorara za ceo studijski tim i nekoliko stotina dolara za računarske kredite uopšte nije izbor. To je neizbežnost.

Visokofrekventni posao koji plaća račune većini kreativaca, posebno e-commerce katalozi i sadržaj za društvene mreže, ispariće. Ovaj posao se često tretira kao estetska brza hrana / neophodan, ali ne i inspirativan / što ga čini glavnim kandidatom za automatizaciju. Komercijalni fotograf, onaj koji snima lookbook-ove i osnovne product shot-ove, više neće biti ekonomski održiv za većinu brendova.

Poremećaj se proteže i na druga zanimanja. Set dizajneri i location scout-i suočavaju se sa ozbiljnom pretnjom jer se fizičke postavke zamenjuju virtuelnim okruženjima.

Frizeri i šminkeri mogu biti delimično zaštićeni. AI ne može fizički pripremiti poznatog za gala događaj. Potreba za ljudskim dodirom u ličnoj usluzi pruža zaštitu. Opstanak za ove profesionalce zavisi od pivotiranja ka privatnim klijentima, događajima i crvenim tepisima gde je fizičko prisustvo obavezno.

Nova hijerarhija: Vizuelni inženjer

Kreativci koji prežive ovu “čistku” neće biti tehničari. Biće to konceptualisti. Njihova vrednost se pomera sa izvršenja na režiju.

Nova premium veština nije fotografija, već vizualizacija. Nije stilizovanje, već inženjering vizuelnog outputa. Put napred za kreatore slika je da postanu vizuelni inženjeri, trenirajući prilagođene modele na specifičnoj estetici brenda ili vlastitom istorijskom radu. Vrednost je u kreiranju jedinstvenog vizuelnog jezika koji AI ne može generisati po defaultu.

AI trenutno proizvodi regresiju ka proseku – generiše ono što je statistički verovatno. Pravi estetski skokovi zahtevaju ljudsku intuiciju. Trajna vrednost leži u ukusu i dubokom kulturnom znanju. Profesionalci koji to poseduju mogu preći na visoki nivo režije i kuriranja, identifikujući koje sintetizovane slike odgovaraju sofisticiranoj viziji – tretirajući AI manje kao alat, a više kao pripravnika.

Pitanje ljudske kreativnosti naspram mašinske preciznosti nije novo – od algoritamskog flerta i AI dejting aplikacija do erotskog ChatGPT-a koji redefiniše intimnost, već vidimo kako AI prodire u najličnije sfere života. Moda je samo sledeća na redu.

The Vault Stock

Studio i praznina na entry-level pozicijama

Unutar dizajnerskih studija, timovi će se smanjiti. Generativna AI odlično radi iteracije. Može proizvesti hiljade varijacija na silueti brže nego tim junior dizajnera. Uloga kreativnog direktora će ostati, ali struktura tima ispod će se smanjiti.

Uloga dizajnera se pomera od kreatora ka glavnom kuratoru. Moderni dizajner mora razviti AI pismenost, sposoban da prevede apstraktne estetske koncepte u tehnički jezik algoritma. Proces se menja iz “osećaja” u “intuiciju zasnovanu na podacima”. Međutim, kako se iteracija automatizuje, duboko tehničko znanje o konstrukciji odeće, kroju i fizičkom ponašanju tkanine postaje kritična tačka diferencijacije u odnosu na čisto digitalne outpute.

Reorganizacija radne snage već je predviđena od strane menadžmenta, čak i ako o tome nerado govore naglas. Trideset dva procenta ispitanika u McKinsey anketi očekuje smanjenje radne snage u svojoj organizaciji u narednoj godini zbog AI.

Ekonomija “digitalnog blizanca”

Agencije za modele suočavaju se sa možda egzistencijalnom pretnjom. Normalizacija AI-generisanih modela već je u toku. Inicijative koje kreiraju digitalne klonove ljudskih modela za beskonačno korišćenje signaliziraju ultimativno razdvajanje slike modela od rada modela.

Brendovi će rezervisati ljudski talenat samo za kampanje visoke vidljivosti, gde autentičnost (ili uverljiva izvedba iste) još uvek ima tržišnu vrednost. Velika većina komercijalnih slika biće generisana AI-jem.

Ovo kreira podeljenu ekonomiju. Vrhunski modeling talenti mogu licencirati svoje “digitalne blizance” (AI-generisane kopije) po premium cenama – njihov izgled je oskudan resurs. Međutim, “anonimna” lica koja viđamo na e-commerce sajtovima, suočavaju se sa izazovom. AI platforme će replicirati njihov izgled za nominalnu mesečnu naknadu.

Da bi preživele, agencije moraju potpuno redefinisati svoj poslovni model. To znači prelazak sa rezervacije vremena modela na upravljanje njihovom intelektualnom svojinom. Jedinstven izgled postaje proizvod koji se može licencirati, digitalni asset, slično kao što muzičar licencira pesmu. Agencije će funkcionisati manje kao posrednici za talente, a više kao izdavačke kuće, upravljajući autorizovanim digitalnim blizancima, vođene novom legislativom koja zahteva jasan pristanak za digitalne replike.

Fenomen Tilly Norwood, AI glumice koja je napravila pometnju u Hollywood-u, je blueprint onoga što neminovno očekuje i modu.

Transfer vrednosti

Svedoci smo masivnog transfera vrednosti. Industrija se pomera od pravljenja stvari ka promptovanju. Ono što ostaje je ukus – sposobnost da se izabere pobednička slika iz hiljadu sintetizovanih opcija. Ova promena će razdvojiti one koji upravljaju mašinom od onih kojima mašina upravlja.

AI u srpskoj modnoj industriji: Šta možemo da očekujemo?

Dok globalna industrija prolazi kroz ovu transformaciju supersoničnom brzinom, domaća modna scena se nalazi u specifičnoj poziciji. Sa jedne strane, regionalni brendovi i kreativci imaju manje kapitala za brzu AI integraciju, što može delovati kao privremeni zaštitni bafer. Sa druge strane, upravo ta sporija adaptacija može postati hendikep kada globalna konkurencija postane potpuno automatizovana.

Za nas, ova tema nije samo tehnološka – ona je duboko ljudska. Pratimo domaće fotografe, stiliste i dizajnere čiji rad volimo i poštujemo.

Ključno pitanje nije “da li će AI promeniti modu”, već “kako ćemo se mi prilagoditi”. Kreativci koji “prežive” su oni koji najbrže nauče da koriste novu tehnologiju kao produžetak svog kreativnog glasa, a ne kao zamenu za njega.

Možda je ovo trenutak da domaća scena iskoristi svoju agilnost – da eksperimentiše, greši brže i nauči pre. Jer jedna stvar je sigurna – a to je da AI “dolazi”.

Zanimaće te i: De-skilling i veštačka inteligencija: Da li zaista “zaglupljujemo” uz AI?

Naslovna fotografija: The Vault Stock

Autor: Nađa Jokanović