Digitalna svakodnevica dobila je novu službenu etiketu: Oxford University Press proglasio je izraz “rage bait” rečju godine za 2025. Ovaj termin, izabran kombinacijom javnog glasanja i lingvističke analize, nadjačao je finaliste poput “aura farming” i “biohack”, ostavljajući jasnu poruku – živimo u eri emocija koje se klikom pretvaraju u kapital.

Reči godine su obično uznemirujuće

Reči godine obično odražavaju zabrinjavajuće trendove, a taj trend je u porastu. 2018. godine reč godine bila je “toxic”– toksičnost koja je definisala digitalnu kulturu tog vremena.

Od toksičnosti smo “napredovali” – ka većoj toksičnosti. “Rage bait” je osvojio titulu iz vrlo neslavnih razloga, proističući iz zabrinjavajućeg kulturnog konteksta koji više ne cilja samo na našu pažnju, već direktno na naše emocije.

Šta znači rage bait

Oxford definiše rage bait kao onlajn sadržaj namerno kreiran da izazove bes, frustraciju ili zgražavanje – svojim tonom, porukom ili provokacijom. Cilj je isti kao kod klasičnog clickbait-a, ali taktika je mnogo direktnija. Umesto radoznalosti, cilja se na emocionalnu ranjivost.

Primeri rage bait sadržaja:

• Video koji ima nameru da isprovocira feministkinje
• Tvit koji ciljano potkopava neku društvenu grupu
• Viralni klip o aranžiranju hrane sa neusklađenim ili preteranim sastojcima (kako “niko normalan” ne radi)

Poenta ovakvih sadržaja nije informisanje, već reakcija. A reakcija znači angažovanje, koje za posledicu ima profit.

Rage bait – fenomen koji ne možete izbeći

Upotreba ovog izraza utrostručila se u proteklih godinu dana, što odražava globalni trend. Internet je postao poligon za emocionalne manipulacije gde gnev postaje najbrže rastuća valuta.

Algoritmi danas bolje znaju šta će nas naljutiti nego šta će nas nasmejati. Veštačka inteligencija kreira realistične deepfake ličnosti, društvene mreže podstiču polarizaciju, a politička scena postaje sve više performativna.

Zašto je 2025. godina donela boom iritantnih sadržaja

Digitalni ambijent promenio se brže nego što smo mislili. Zato i ne čudi što je reč godine termin koji opisuje upravo takvo okruženje.

Nasuprot nekadašnjem “klikni jer si zainteresovan”, današnji internet sve češće funkcioniše po principu: “klikni jer te ovo iritira – i mi to znamo.”

Šta kaže Oxford Languages

Kako objašnjava Kasper Grathwohl, predsednik Oxford Languages, u svojoj zvaničnoj izjavi, “rage bait” je prirodan nastavak razgovora o tome šta znači biti čovek u svetu gde se tehnologija sve dublje uvlači u naš identitet. Jedan od najvažnijih elemenata njegovog objašnjenja jeste naglašavanje da je internet nekada ciljao na našu pažnju, a sada cilja na naše emocije.

Drugim rečima, klikovi su postali lični.

Od clickbait-a do rage bait-a: Nova faza digitalne manipulacije

Ako je “clickbait” bio bezazleno prenaduvana naslovna udica, “rage bait” je njegovo mračno, evoluirano izdanje. Razlika je jednostavna:

• clickbait želi da saznaš više
• rage bait želi da se iznerviraš više.

Rezultat je sadržaj koji aktivira primarne emocionalne centre:

• bes
• moralnu uzrujanost
• osećaj nepravde
• potrebu da “ispravimo krivu Drinu”.

Ironija je u tome što ljudi najčešće misle da se bore protiv “gluposti na internetu”, dok zapravo nesvesno rade ono baš ono na šta ih algoritam upućuje. Reaguju, komentarišu, dele i na taj način podižu vrednost sadržaja koji ih je iznervirao.

I tako nastaje zatvoreni krug:

• ogorčenje
• angažovanje
• algoritamsko pojačanje
• još više ogorčenja.

Šta izbor reči godine otkriva o savremenoj kulturi

Ova odluka Oxforda nije samo jezički zapis jedne trendovske fraze – ona je dijagnoza mentalnog stanja društva.

Prošlogodišnja reč godine, “brain rot”, opisivala je iscrpljenost izazvanu beskrajnim skrolovanjem. “Rage bait” ide korak dalje, jer ne govori o pasivnoj potrošnji sadržaja, već o aktivnom emocionalnom iscrpljivanju.

Zajedno, stvaraju moćan narativ. Internet nas ne umara samo količinom sadržaja, već i njegovom namerom. Više nismo samo prezasićeni, već i emocionalno preopterećeni.

Kako da izbegnemo manipulaciju

“Rage bait” kao reč godine koja sažima kulturu digitalnog haosa, ne znači da smo osuđeni da ga prigrlimo. Naprotiv, znači da ga prepoznajemo. A prepoznavanje je prvi korak ka izbegavanju manipulacije.

Reč godine kao poziv na akciju

Prema Oxfordu, reč godine služI da nas navede na razmišljanje o tome kakav jezik koristimo i zašto nam je potreban. Ako je 2025. donela izraz koji opisuje emocionalno preopterećenje, možda je sledeći korak potraga za rečima koje opisuju emocionalnu otpornost.

Do tada, ovaj pojam ostaje savršen simbol trenutka u kome živimo: digitalno doba u kome je bes postao roba, a algoritmi najbolji trgovci.

Prepoznavanje je moć

U svakom slučaju, jedno je sigurno – ova reč godine ne završava samo u rečniku, već i u svakodnevnom vokabularu miliona korisnika koji sve bolje prepoznaju kada neko pokušava da “proda” njihov gnev.

Podsetite se i atmosfere u kojoj je 2017. godine feminizam bila najtraženija reč na Googlu: Reč 2017.godine- feminizam!

Naslovna fotografija: Lummi

Autor: Brankica Milošević