U savremenoj kulturi, briga o sebi više nije spontani čin pažnje prema sopstvenim potrebama. Ona je postala strategija. Plan. Operativni sistem. U eri u kojoj se svaki segment života meri, prati i unapređuje, i blagostanje je podvrgnuto istom principu optimizacije. U tom smislu, Wellnessmaxxing, trend koji vlada društvenim mrežama, predlaže da svaki trenutak u danu koristite za unapređenje tela, uma i izgleda. Po mogućstvu istovremeno.
Na prvi pogled, reč je o logičnom odgovoru na ubrzan tempo života. Ako već radimo mnogo, zašto ne bismo „usput“ meditirali? Kad već hodamo, zašto ne bismo to kombinovali sa limfnom drenažom? A dok spavamo, zašto ne bismo regenerisali kosu, kožu i san merili prstenom koji ga boduje kao ispit?
Međutim, iza ove racionalizacije krije se dublja promena koja blagostanje sve češće vrednuje po istim kriterijumima kao i rad. Po efikasnosti, vidljivim rezultatima i merljivim pokazateljima. Na isti način, maksimizacija brige o sebi može dovesti i do sagorevanja. U tom duhu, pitanje vremena je kada će i pojam „wellness burnout-a“ postati opšteprihvaćen.
Vratite se jednostavnim i održivim wellness trikovima: #Wellness trikovi uz koje ćeš transformisati telo i duh za samo 7 dana
Wellnessmaxxing – na ivici između brige o sebi i burnouta
Od wellnessa do multitaskinga
Period rada od kuće, koji je usledio nakon pandemije, pomerio je granice između privatnog i profesionalnog života. Kućni poslovi, treninzi, radni sastanci i lične obaveze počeli su da se prepliću. Multitasking je postao nova norma. Ono što je započelo kao pragmatično prilagođavanje okolnostima, polako se pretvorilo u filozofiju produktivnosti. „Prazan hod“ se ne toleriše, svaki ternutak mora biti ispunjen.
U tom kontekstu, termin „habit-stacking“ – izvorno metod za postepeno uvođenje novih navika povezivanjem sa postojećim rutinama – dobio je novo značenje. Umesto suptilnog nadograđivanja ponašanja, danas se promoviše kompresovanje zadataka. Tako se nađete u situaciji u kojoj odgovarate na mejlove sa flasterima ispod očiju i meditirate na pokretnoj traci, sa kacigom za crveno svetlo na glavi, dok aplikacije beleže broj koraka i kvalitet sna.
Multitasking zaista iscrpljuje, fizički i mentalno: Raspad multitasking sistema: Zašto si rasejana?
Telo kao projekat
Upadljivo je da se savremena kultura brige o sebi snažno prepliće sa estetikom. Iako se govori o mentalnom zdravlju, fokusu i unutrašnjem miru, dominantne slike naglašavaju čistu kožu, zategnuto telo, sjajnu kosu. Granica između wellnessmaxxing i trenda poznatog kao looksmaxxing gotovo je izbrisana. Oba pristupa tretiraju telo kao projekat – kao niz parametara koji se mogu unaprediti, ispraviti, usavršiti.
U takvoj paradigmi, rezultati postaju dokaz discipline i lične vrednosti. Fit figura i besprekorna koža više nisu samo estetski ideal, već potvrda da ste dovoljno organizovani, informisani i posvećeni. Blagostanje postaje vidljivo. A ono što je vidljivo, podložno je poređenju.
View this post on Instagram
Wellnessmaxxing kao zamka
Težnja ka napretku sama po sebi nije problematična. Međutim, pitanje je gde se povlači linija između brige o sebi i opsesivne potrebe za kontrolom. Navike više ne donose osećaj rasterećenja, već anksioznost. Slobodno vreme ne doživljava se više kao prostor za odmor, već kao propuštena prilika za unapređenje. I tada se paradigma obrće.
U društvu u kome veliki procenat ljudi prijavljuje hroničan umor i sagorevanje, insistiranje na produktivnosti preliva se i na brigu o sebi. Samopomoć, umesto da ublaži pritisak, neretko ga pojačava. Spisak obaveza samo menja naziv: od poslovnih zadataka do rituala za kožu, telo i um.
Ironija je očigledna – praksa koja bi trebalo da prevenira burnout, počinje da liči na njegov uzrok.
Saznajte više o socijalnom burnoutu: Kad ti je dosta društva – pogledaj koji su signali da ti se prazni socijalna baterija
Ekonomija blagostanja
Wellness industrija danas nudi beskrajnu lepezu proizvoda i usluga. Personalizovane suplemente, uređaje za praćenje sna, maske, svetlosne terapije, aplikacije koje boduju raspoloženje. Briga o sebi postaje investicija, a investicija podrazumeva očekivanje povrata uloženog.
U toj ekonomiji, unutrašnji mir teško je meriti. Lakše je pratiti broj koraka, sat sna ili procenat telesne masti. Tako se kompleksno iskustvo blagostanja svodi na metriku. A svaka metrika nosi potencijal za poređenje, takmičenje i osećaj nedovoljnosti.
Između pasivnosti i Wellnessmaxxing-a
Savremeni diskurs često nudi dve krajnosti – potpuni beg u pasivnost ili neprekidno samousavršavanje. Između „odustajanja od svega“ i konstantne optimizacije, prostor za jednostavno postojanje postaje sve uži.
Možda je suštinsko pitanje da li je moguće brinuti o sebi bez osećaja da nas neko posmatra? Bez potrebe da svaki ritual bude dokumentovan, unapređen, ubrzan? Bez ideje da i odmor mora biti produktivan?
Wellness je, u svojoj izvornoj ideji, trebalo da znači ravnotežu. Međutim, u savremenoj interpretaciji, ravnoteža se često zamenjuje intenzitetom. Umesto tišine, stimulacija, umesto prisutnosti – paralelne aktivnosti, umesto mira – plan unapređenja.
Ako je briga o sebi postala još jedan zadatak na listi, možda je najradikalniji čin upravo – ne raditi ništa. Ne optimizovati. Ne meriti. Ne dokazivati.
Jer blagostanje koje zahteva neprestanu produktivnost prestaje da bude blagostanje.
Srećom, wellness trendovi evoluiraju: Zašto se wellness u 2026. vraća osnovama (i zašto nam je to trebalo)
Naslovna fotografija: Lummi
Autor: Brankica Milošević
