U detinjstvu je svaki dan bio nova avantura, i jedva ste čekali da se probudite i prepustite se toku. Drugi su brinuli o svakodnevnim životnim obavezama i zahtevima, a vi niste ni znali šta je tu toliko zabrinjavajuće. Ako vam je teško da prizovete taj osećaj bezbrižnosti i radosti zbog milion malih stvari koje se svakoga dana dešavaju, potrebno vam je buđenje unutrašnjeg deteta. Kao terapija za povezivanje sa sobom, kao vežba uzemljenja i direktna praksa življenja u sadašnjem trenutku.

Jer deca to rade – žive sada i ovde, bez potrebe da se centriraju, fokusiraju i „izlaze iz glave“. Žive u telu, u senzacijama, osećajima, a energija im je fluidna i živa. Svi mi vremenom navučemo oklop preko te fluidnosti, koji nastavi da i raste sa nama, okorevajući poput drveta. Ali meka srž je još uvek unutra i kada je hranite, postaje opet sočna i bujna.

Istraživanja sugerišu da je razigranost nešto što odrasli mogu da vežbaju, a ne samo nešto što gubimo nakon detinjstva. U jednoj studiji, jednostavne vežbe u trajanju od jedne nedelje pomogle su u povećanju razigranosti, podršci blagostanju i smanjenju simptoma depresije. Shvatite ovo kao dozvolu da prestanete da optimizujete svoje vreme i počnete malo više da se zabavljate ovog leta.

Dopašće vam se i: Zašto je važno da negujete svoje unutrašnje dete i iskren pogled na svet

Letnje aktivnosti koje podstiču buđenje unutrašnjeg deteta

Prespavajte kod prijateljice

Potreban je napor da izađete iz svoje rutine i promenite krevet i jastuk, ali ovde se ne radi o tome da se naspavate, nego da doživite osećaj avanture. U osnovnoj i srednjoj školi je noćenje kod prijateljice bila prilika koju ste jedva čekali i uopšte niste brinuli da li ćete se naspavati.

Dakle, dogovorite se sa prijateljicom kojoj je nostalgija inspirativna kao i vama, odaberite filmove koje ćete gledati, obucite najudobnije pidžame i uživajte. Naručite picu, spremite kokice, upalite sveće, prostrite vreće za spavanje i ćebad na pod i opustite se, kao što odavno niste.

Ako vam to deluje previše tinejdžerski, ili se bojite da ćete naprosto zaspati od umora na podu, čim se ispružite, nađite izgovor koji vam je potreban. Recimo, da zajedno isprobate recept za tortu koji želite da uvežbate pre neke svečane prilike. Ili napravite neki prirodan voćni ili biljni sok. To deluje taman dovoljno odraslo da vas reši krivice, ali je i dalje izgovor – a to je sasvim u detinjem duhu.

Buđenje unutrašnjeg deteta vožnjom bicikla

Iskoristite slobodno letnje popodne da se malo provozate biciklom. Onako kako ste to nekada radili – ne da biste negde stigli, nego da biste videli kuda će vas točkovi odvesti. Deca se voze iz čistog zadovoljstva postizanja brzine okretanjem pedala, radoznalosti i osećaja vetra u kosi.

Zato je možda najbolji način za buđenje unutrašnjeg deteta povratak toj jednostavnoj vožnji bez cilja, bez aplikacije koja meri kilometre, bez slušalica. Ne vozite da biste trenirali, ili zato što vam je to na rasporedu, već da biste se osetili slobodno i rasterećeno. Skrećete nasumično u ulice kojima nikada niste prošli, jer je to avantura. Takvi mali momenti podsećaju koliko je igra važna i kad odavno više niste dete. Omogućava vam da ponovo osetite spontanost koju ste vremenom zamenili produktivnošću.

Piknik u parku sa hranom iz detinjstva

Šta je vaša omiljena hrana iz detinjstva? Obična pašteta na hlebu, sa sočnim paradajzom, može vas svojim mirisom i ukusom vratiti u centar rasterećenog dečjeg srca. To je onaj ukus koji povezujete sa užinom na plaži, koju slatko jedete u pauzi od uskakanja u talase. Miris prženih krompirića koje vam je spremala baka, ili nekog slatkiša koji ste jeli u posebnim prilikama.

Buđenje unutrašnjeg deteta nema veze sa nekim bitnim akcijama, već sa sitnicama koje nas vraćaju u osećaj bezbrižnosti. A malo šta ima veću moć prizivanja uspomena od hrane. Mirisi i ukusi imaju fantastično svojstvo da dočaraju prošle trenutke tako živo, kao da ih upravo proživljavate.

Napravite jednostavan letnji piknik: Karirano ćebe, sok u staklenoj flaši, lubenica, smoki, sendviči koje ste voleli kao mali ili sladoled koji niste kupili godinama. Poenta je u tome da na nekoliko sati prestanete da sve birate racionalno i odgovorno. Nostalgija vas podseća na verziju sebe koja je umela da uživa bez griže savesti. A leto je idealno vreme da toj verziji ponovo napravite malo prostora.

Gledanje crtaća za buđenje unutrašnjeg deteta

Provedite kišno letnje veče uz crtaće. Gledajte omiljenu Barbi verziju neke bajke, ili neki Diznijev klasik uz koji ćete glasno pevati poznate songove. Niste prevazišli crtane filmove samo zato što ste odrasli i imate sva prava na ovu bezazlenu zabavu koja vas ispunjava osećanje sigurnosti i radosti.

Jedno veče provedeno uz crtani film, kokice i ugašena svetla može delovati banalno. Ali to služi da ne upadnete u zamku osećanja besmislenosti kad ne radite ništa korisno. Ne morate stalno da budete informisani, ozbiljni i dostupni i da konzumirate sadržaje koji vas unapređuju. Osećaj povezanosti sa unutrašnjim detetom je dragocen sam po sebi.

Hvatanje zalaska sunca i pravljenje letnje playliste

Kao deca smo mnogo intenzivnije doživljavali leto – raspust je delovao beskonačno, muzika je obeležavala dane, a običan zalazak sunca bio je događaj koji podstiče maštu. Odrasli život nas je naučio da žurimo kroz godišnja doba, pa leto često prođe u naporu da se izborite sa obavezama i rashladite.

Zato pokušajte da uradite nešto krajnje jednostavno. Napravite plejlistu pesama koje vas podsećaju na tinejdžerske raspuste, prvu simpatiju, more, putovanja autobusom ili kasne večeri napolju. Zatim izađite negde odakle možete da gledate zalazak sunca bez telefona u ruci.

Ovakvi mali rituali vraćaju osećaj prisutnosti i sposobnost da trenutak ne dokumentujemo odmah, već da ga prvo stvarno doživimo.

Kreativno popodne bez pravila za buđenje unutrašnjeg deteta

Jedna od prvih stvari koje izgubimo odrastanjem jeste kreativnost bez cilja. Kao deca smo crtali, sekli papir, pravili narukvice i pisali gluposti po sveskama bez pitanja da li smo talentovani. Danas čak i hobi mora da ima svrhu – da se pretvori u izvor zarade ili makar u sadržaj za društvene mreže.

Organizujete sebi jedno potpuno beskorisno kreativno popodne. Kupite tempere, bojice, šljokice, nalepnice, kolaž papir. Secite slike iz starih časopisa i pravite kolaže, crtajte ili slikajte nešto potpuno nasumično.

Uopšte nije bitno šta će ispasti od toga, stvar je u osećaju igre. Kada vas kreativna aktivnost ponese, vraćate se u ono zaboravljeno, lagano stanje uma u kome ne procenjujete, već samo stvarate iz zadovoljstva.

Probajte vođenje dnevnika unutrašnjeg deteta

Za ovo vam je potreban samo sat vremena za sebe, dnevnik i olovka. Odvojite malo vremena da sednete i napišete pismo svom mlađem ja. Pišite o tome šta vas je činilo najsrećnijim u detinjstvu, šta ste radili samo iz zabave, kada ste se osećali najautentičnije.

Podelite šta ste naučili, na šta ste ponosni, šta kao dete ne biste verovali da ćete doživeli i šta biste želeli da ste tada znali. To je iznenađujuće moćna vežba i više nego katarzična.

Vaše unutrašnje dete je još uvek tu, čeka da malo usporite i ponovo se povežete sa njim.

Negovanje unutrašnjeg deteta je važno i sa psihološkog stanovišta: Zašto je isceljenje unutrašnjeg deteta tako važno pitanje

Autor: Brankica Milošević