Knjiga je kao bela atlet majica – dobar dodatak svim letnjim kombinacijama – more, planina, vikendica, selo, grad. Neće smetati s kim god da ste pošli – prijateljima, dragom osobom, porodicom; a posebno ako ste rešili da se provedete sami. Znate već – tu je da vas nasmeje, obrazuje, uspava, zabrine, razneži. Svako novo hedonističko literarno iskustvo će vas prolepšati, tako da samouvereno tvrdim: čitanje nikad nije bilo više seksi.
Dakle, šta čitamo ovog avgusta, osim Wannabe magazina? Evo nekoliko predloga lepršave beletristike koje ćete poželeti kao saučesnike u svojim danima letnje relaksacije. Predstavljamo dva romana i dve zbirke kratkih priča.
Erlend Lu – Mirni dani u Miksing Partu (Geopoetika, 2010)
Erlend Lu (Erlend Loe) je savremeni norveški autor, nagrađivan i odomaćen na srpskom tržištu zahvaljujući izdavačkoj kući Geopoetika i interesovanju čitalačke publike. Volimo ga zbog romana Dopler i Naivan. Super., njegovog neobičnog smisla za humor i britkih dijaloga u kojima oživljava apsurd svakodnevice i haosa međuljudskih odnosa.
Upoznajemo porodicu Teleman koja je na odmoru u Bavarskoj, u Garmiš Partenkirhenu koji u razmeni imejlova prevedenih na loš engleski uz pomoć kompjuterskog programa postaje Miksing Part. Muž je dramski pisac, anti-junak – živi za pozorište i kraljicu kuhinje Najdželu Loson. Žena je nesrećna, a tu su i troje dece i njihovi nemački domaćini. Pročitajte kako se završava ova tragi-komična varijacija na temu Izgubljeni u prevodu.
Ana Gavalda – Želeo bih da me neko negde čeka (Paideia, 2009)
Ana Gavalda (Anna Gavalda) je jedan od najtiražnijih francuskih pisaca. Po njenom romanu Zajedno, to je sve 2007. godine snimljen je film sa Odri Tatu (Audrey Tautou) u glavnoj ulozi, a u Srbiji su prevedeni i njeni bestseleri Trideset pet kila nade, Utešna partija i Voleo sam je. Piše kolumnu za francusko izdanje magazina Elle posvećenu dečijim knjigama.
Želeo bih da me neko negde čeka je zbirka kratkih priča o nedoumicama, nesporazumima, neostvarenim snovima, muško-ženskim odnosima i najraznovrsnijim iskušenjima. Najčešće pripovedane u prvom licu od strane luckastih junakinja, ove živahne minijature vas neće ostaviti ravnodušnim. Francuski šik.
Miranda Džulaj – Baš ti, baš tu (Booka, 2011)
Još jedna zbirka kratkih priča koju preporučujemo je Baš ti, baš tu, koju je napisala mlada američka debitantkinja Miranda Džulaj (Miranda July). Nagrađena je prestižnom nagradom za kratku prozu Frenk O’Konor, čiji su prethodni laureati, između ostalih, H. Murakami i Đ. Lahiri.
“Svakodnevicu prekida nešto potpuno neočekivano, svet se iznova stvara i otvaraju se nove mogućnosti”, od uobičajnog pravi bajku. Nenametljivo seksi, stidljivo, a istovremeno jako i nepokolebljivo, Mirandino stvaralaštvo je dirljivo.
Kao važan igrač američke nezavisne scene, ona se takođe bavi i filmom – njen prvi dugometražni film Me and you and everyone we know (2005.), u kome potpisuje režiju i scenario i igra glavnu žensku ulogu nagrađen je na Kanskom festivalu. Aktivna je kao konceptualna umetnica i održava kontakt sa publikom putem društvenih mreža.
Đorđo Basani – Vrt Finci-Kontinijevih (Paideia, 2007)
Za one koji vole klasiku i istorijske romane, ovo je prava poslastica. Đorđo Basani (Giorgio Bassani) nas vodi u Feraru u vremenu između dva svetska rata. Grupa mladih Jevreja, pod pritiskom fašističkog režima, okupljaju se u vrtu porodice Finci-Kontinijevih da igraju tenis, raspravljaju o umetnosti, fakultetu i politici, da se zaljubljuju i odljubljuju. Iako napisan sedamdesetih godina prošlog veka, ovaj roman danas ni najmanje nije izgubio na svojoj aktuelnosti. Vrt Finci-Kontinijevih smatra se remek-delom italijanske književnosti.
Ovo je jedan od šest romana koji čine Basanijevo životno delo Roman o Ferari, koje je pisao skoro četrdeset godina. Rođen u Bolonji, Basani je detinjstvo i mladost proveo u Ferari, koja je ostala njegova najveća inspiracija. Na Akademiji dramskih umetnosti u Rimu predavao je Istoriju pozorišta.
Anja Šišarica je radoznala. Tokom doktorskih studija u Londonu njena tema istraživanja je kreativnost, i poslovno i privatno. Živi svuda po malo, ali nekako uvek na kraju završi u Novom Sadu. Voli pristojne ljude i još previše toga.
