Od svoje rane mladosti znao je čime želi da se bavi, i nakon mnogo godina uspeo je da ispuni svoj dečački san. Nema mnogo ljudi na ovom svetu koji mogu da se pohvale time da osim toga što svoj posao vole, od istog zarađuju milione, kao i da postavljaju u njemu rekorde koje je teško prevazići. Stoga, ovog čoveka možemo nazvati jedinstvenim.
Rođen je krajem leta 1947. godine u Rio de Žaneiru kao sin inženjera. Kada je kao tinejdžer rekao majci da želi da postane pisac, ona mu je dala primer njegovog oca koji je odgovoran čovek, sa logičkim rasuđivanjem i koji ima viziju. I nakon toga ga upitala da li zna šta uopšte znači biti pisac? Nakon malo istraživanja, mlađani Koeljo je zaključio da su pisci ljudi koji nose naočare, nikada ne češljaju kosu i imaju dužnost da ne budu shvaćeni od strane svoje generacije. Buntovne prirode, uvek se protivio normama koje su postojale i sa sedamnaest godina završio u mentalnoj ustanovi. Iz nje je čak tri puta uspeo da pobegne, pre nego što je konačno pušten u svojoj dvadesetoj godini. Kasnije će svoje utiske iz “ludnice“ smestiti u jedan od svojih najpoznatijih romana “Veronika je odlučila da umre“.
Po želji svojih roditelja, upisuje pravni fakulet, ali se tamo ne zadržava dugo. Posle kratkog vremena koje je proveo na fakultetu, pridružuje se hipi-pokretu, i kreće u obilazak američkih kontinenata i Evrope. Nakon povratka u Brazil, počinje da radi kao autor pesama i piše pesme za Elis Ređinu, Ritu Li i brazilsku ikonu Raula Seišasa. Radivši za Raula, dolazi u kontakt sa okultizmom i satanizmom zbog potreba nekih od pesama. Zbog svojih tekstova biva i uhapšen, jer su se tadašnjoj vlasti njegovi tekstovi činili isuviše levičarskim.
Iako je napisao dva dela još 1974. godine, tada nije mogao sebe nazvati piscem. Svoju prvu knjigu, “Arhive pakla“, objavio je 1982. a drugu “Praktični priručnik vampirizma“ 1986. godine. Kakvog kvaliteta su bila ova dela govori i činjenica da je sam Koeljo pokušao da povuče priručnik iz prodaje, smatrajući ga knjigom lošeg kvaliteta. Veliki uticaj na karijeru ovog pisca i njen preokret na bolje, imalo je hodočašće na koje je otišao. Nakon hodočašća u Santjago de Komposteli on izdaje knjigu “Dnevnik jednog čarobnjaka“, a nakon nje i čuvenog “Alhemičara”.
Pre nego što nastavim priču o delima, postoji anegdota o tome kako je uopšte postao pisac, a koju je sam Koeljo ispričao. Naime, po povratku sa hodočašća, rekao je sebi da ako tog dana ugleda belo pero, shvatiće to kao znak od Boga da treba da počne da se bavi pisanjem. Možete pretpostaviti da je uspeo u tome, jer je video pero na prozoru jedne od prodavnica i istog dana počeo da piše “Dnevnik jednog čarobnjaka“.
Da se vratimo na dela. Iako je objavljen dve godine pre “Bride“, pomenuti “Alhemičar” nije prošao zapaženo. Tek nakon romana “Brida“ publika postaje zainteresovana za druga Koeljova dela, i tako Alhemičar biva otkriven i postaje jedna od najprodavanijih knjiga ikada. Nakon toga slede čuveni naslovi: “Na obali reke Pjedre sedela sam i plakala“, “Peta gora“, “Priručnik za ratnika svetlosti“, “Veronika je odlučila da umre“, “Đavo i gospođica Prim“, “Jedanaest minuta“, “Zahir“, “ Veštica iz Portobela“, “Pobednik je sam“, i bar još toliko nama ne tako poznatih dela.
Šta još reći o delima Paola Koelja? “Brida” je ekranizovana u 52 epizode, kao TV serija, dok je čuvena izdavčka kuća “Warner Brothers” otkupila prava za “Alhemičara”, čija se ekranizacija još nije desila zbog problema sa scenariom. Inače, za taj film je izdvojeno šezdeset miliona dolara. Pored ova dva romana, i “Veronika je odlučila da umre“ i “Veštica iz Portobela“ su već u procesu ekranizacije. Dela Paola Koelja su prodata u više od sto miliona primeraka i to u 150 različitih zemalja, što ga čini najprodavanijim piscem na portugalskom jeziku. Samo “Alhemičar” je prodat u 65 miliona primeraka i preveden na više od sedamdeset jezika, čimeje ušao u “Ginisovu knjigu rekorda“ kao najprevođeniji roman čiji je pisac još uvek živ. I pored tolike prodaje, Koeljo deli svoje knjige i besplatno. Naime preko sajta Pirates Bay, Koeljo je delio kopije svojih knjiga besplatno, naravno u elektronskoj formi. Čak je došao u sukob sa izdavačima zbog toga.
Ono što dopunjuje ceo njegov lik su i aktivnosti koje on vodi za siromašne. Pre petnaest godina osnovao je “Institut Paolo Koeljo“ koji ima za cilj pomoć socijalno ugroženoj deci i starim ljudima. Takođe, ovaj pisac je ambasador mira Ujedinjenih Nacija. Radi kao savetnik za UNESCO, a trenutno je i član upravnog odbora Centra za mir Šimona Peresa, kao i upravnog odbora Švabove fondacije za društveno-socijalni biznis. On je pravi dokaz da biti uspešan ne znači samo misliti samo o sebi, već i pomagati onima kojima je pomoć potrebna. Ne smem zaboraviti da pomenem stotine priznanja i nagrada koje su njegova dela i on dobili, a jedno od zanimljivijih je i titula počasnog predsednika Bugarske.
Iako je dosta osporavan i hvaljen, iako ga mnogi obožavaju a mnogi ne mogu da smisle njegova dela, činjenica je da je Koeljo uspeo da svojim knjigama postigne jednu stvar koju mnogi pre njega nisu uspeli – a to je činjenica što je došao do široke mase čitalaca. Sam broj njegovih dela, kao i njihova kratka priča, sa najčešće samo jednom jedinom poučnom poentom, dodirnuli su milione ljudi, i na tome mu se jednostavno mora odati priznanje. U svojim knjigama uči ljude, kroz proste priče i još prostije pouke, kako treba pronaći sebe, živeti svoj život kako najbolje umemo i težiti sopstvenom ispunjenju i ispunjenju svojih snova. Složićete se da su te lekcije nešto što je svakome preko potrebno u vremenu u kome svako gura nos u tuđi život, kada ljudi popuštaju pod brzinom u kojoj živimo naše živote, pod pritiskom svakodnevnice, i kada se često ljudi povinuju normama i očekivanjima društva, umesto da se bore za ono do čega je njima stalo. Voleli ga ili ne, osporavali ili hvalili, on jeste čovek koji je imao i imaće uticaja na milione i milione ljudi.
Nikola Jovanović – Jamais content. Res, non verba. Ko želi – nađe način, ko ne želi – nađe izgovor. Čaša je uvek do pola puna. Granice su tamo gde ih mi sami postavimo. Dovoljno lud da menja svet, dovoljno inspirativan da ga i drugi prate. Ko zna zašto je to dobro.
