Ostale Intergalaktičke mesidže možete naći ovde.
Kiša piksela se sručila na grad,
Negde su veze pucale zbog loše konekcije,
Jedan dobar amaterski film je mogao da se napravi,
Da je neko beležio screen shot-ove ovog života,
I elektro noći.
Pročitaj mi molim te horoskop za Voltrone,
Lavovi su izašli iz mode.
Mislim da je stiglo proleće, iako digitalni termometar kaže da pada sneg,
Isključila si LED monitore u očima i konačno sam video dušu.
Zaboravio sam kako izgleda priroda,
Ali ti si me vratila u džunglu.
Ležim na podu,
I ovaj poslednji primerak analognog mozga hvata trenutak.
Blic i igra stroboskopa pred očima.
Misao.
Na ovom svetu postoji samo još jedna stvar koja ne radi na struju.
Sloboda.
Biću nežan, obećavam... Al za malo!
– Dakle Vi imate problem s tim što Vam stalno neko ograničava kreativni prostor? – pitao me je.
– Pa da, ali to je više globalni problem. Svi novi i dobri bendovi posle dva albuma postaju krš bendovi ili sahranjeni bendovi. Svi nekada kvalitetni i originalni mediji danas rade live prenos umobolnog cirkusa na vrhu jedne velike kulturne deponije. Dobri pisci umiru, neki prirodno, a neki kreativno. Ali neminovno nestaju. I politika je razvukla svoja mala muda i lažljiva usta preko svega toga. Zbog toga često povraćam. Mada, ponekad je sve to samo pitanje ljudskosti.
– Da, razumem. – skinuo je naočare, trljao bradu par sekundi, a onda me upitao – A koji je Vaš plan?
– Znaš, Doco…za mene oduvek postoji samo jedan plan. Zajebati sistem. Zajebati sistem, iznutra, spolja, otpozadi, u liftu, na javnom mestu. Zajebati sistem i pobediti! E to je plan!
Nemanja Lukić, turista sa lažnim pasošem, nigde ne putuje bez cigareta i spiska knjiga koje bi trebalo da pročita. Zavisnik od nesnosne buke koja dopire iz njegovih slušalica. Neki misle da ume da crta i da je levoruk, ali to su samo neproverene glasine. Omijeni hobi: razbijanje šablona. Životni moto: “Ja da se zaljubim? Nemoguće!” Najveći životni neuspeh: zaljubio se sedam sekundi nakon izgovaranja prethodne rečenice.
