Pridružujem se tinejdžerkama koje balave, ozbiljnim ženama kojima je maštanje najveće zadovoljstvo, ali to nikada ne bi priznale, jer su srećno udate i kriju svoje vlažne snove kao zmija noge, i matorim kokama koje se otvoreno smeškaju momcima, sigurne da među njima ima onih čije vlažne snove ispunjavaju matore koke – ukratko rečeno, širokom rasponu obožavateljki Adama Drajvera, novog među džedajima, ali i među holivudskim zvezdama.
Generacijama fanova “Star Wars”-a koji su se inicirali u socrealističkim bioskopima ranih osamdesetih – nije nam bio potreban trodimenzionalni vizuelni stimulans, ni drmusanje sedišta i uopšte nam nije smetala primitivnost specijalnih efekata (a mnogo nam se sviđala kreativnost sa kojom su osmišljene maske, lutke, svetlosni mačevi i predimenzionirani slonasti roboti, nalik na slonove sa iglastim nogama na Dalijevim slikama), jer smo raspolagali maštom, kao i asocijacijama širokog kulturnog spektra. Mi smo voleli mladog Skajvokera, neobuzdanog Han Soloa, odvažnu princezu Leu sa njenim lepinjastim kikama, koliko i Artuditua (R2D2) i Sitripia (C3PO) i apsolutno smo obožavali šašavog Jodu, mešavinu jorkširskog terijera, starca Foče i malog Bude. Hoću da kažem da nismo balavili nad glumcima, nego smo voleli likove. Zapamtila sam ime Harisona Forda, zato što sam ga posle gledala u milion filmova, ali ni dan-danas ne znam kako se zovu ostali. Naravno da mogu da saznam, ali ne mogu da zapamtim. Nije mi bitno.
Nove generacije, čijoj se konzumentskoj inteligenciji serviraju razne pred-priče i nastavci “Star Wars”-a koje višu nisu delo mašte i strasti Džordža Lukasa, nego holivudska franšiza, lože se na glumce. I pošto su Adama (koji je glumio nekakvog Kajla Rena) mudro obnažili i poslužili na tacni “Star Wars” specijaliteta, sa bzzz bzzz grančicom peršuna svetlosnog mača, dasa je svetlosnom brzinom postao svetski poželjna delicija, nad kojom se masovno balavi.
Divan je, slažem se. Totalno moj tip. Obožavam nosate i kosate, sa sitnim očima i istaknutim jagodicama, da liče na Indijance, najlepše muškarce na svetu. Moj omiljeni glumac je pokojni Alan Rikman, čije sam ime zapamtila (ali mi se povremeno dešava da ga zaboravim), kad je posle mnogo neverovatnih uloga postao poznat kao profesor Snejp, u “Hari Poteru”. Nisu ga dovoljno skidali, pa nije postao predmet masovne požude, kontam. E, pa, Adam ima još vremena da se dokaže kao glumac, ako ne nastave da ga reklamiraju kao porno zvezdu, mada je bio veoma upečatljiv u ooooodličnom, ludom i prezabavnom filmu Spajka Lia “Blackkklansman” (ako niste gledali, eto preporuke za praznike).
Ali najluđe mi je što se toliko piše i priča o Adamovoj veličini. Fizičkoj. U smislu, ogroman je. Visok, plećat, šake su mu strašno velike. Žele da zamislimo koliki mu je mali, kad je on toliki? Ili se iskreno čude i dive, jer su picopevci?
