Osobe koje imaju ADHD – (attention deficit hyperactivity disorder), poznat i kao hiperaktivni poremećaj pažnje, imaju teškoće na poslu, u odnosima i svim oblastima života. Međutim, ovim teškoćama se može svesno upravljati, uz korišćenje odgovarajućih strategija. Ako vam je ADHD dijagnostikovan, ili sumnjate da imate hiperaktivni poremećaj pažnje, važno je da imate prave informacije. Tako možete napraviti plan za sprečavanje emocionalnih i drugih posledica, koje mogu nastati kao rezultat neotkrivenog ADHD-a, koji možete shvatiti kao nevidljiv invaliditet.
Rano otkrivanje ADHD-a (u detinjstvu) pomaže u upravljanju ponašanjem. Ali, odrasli često imaju neotkriven i nedijagnostikovan poremećaj pažnje, koji utiče na njihove lične i poslovne odnose.
ADHAD na poslu je posebna oblast istraživanja, upravo zato što često nije dijagnostikovan i ljudi se suočavaju sa profesionalnim i finansijskim problemima (kao što je otkaz), ne znajući zašto im se to dešava.
Rizici za osobe nelečenim ADHD-om na poslu
Odrasle, zaposlene osobe sa poremećajem pažnje koji nije dijagnostikovan i lečen, suočavaju se sa brojnim izazovima i rizicima. Od loše produktivnosti, koje nanosi firmi finansijsku štetu, do gubitka zaposlenja. Zbog svog osnovnog problema, oni su podložniji stresu, koji izaziva zdravstvene poremećaje, zbog čega su često na bolovanju.
Drugi primećuju njihove probleme i daju sopstvene dijagnoze. A kada svi oko vas misle da sa vama nešto nije u redu, to dovodi do izbegavanja, ignorisanja i minimiziranja vaših problema. ADHD vas na poslu stavlja u nazavidnu poziciju na kojoj ste izloženi i stigmatizovani i ne znate kako da se zauzmete za sebe.
Ljudi sa neotkrivenim ADHD-om bore se sa stidom i krivicom i trpe mnogo veći pritisak i stres u naporu da nadoknade svoje izazove produktivnosti.
instagram.com/alessandromalossi
Uticaj ADHD-a na organizacije
Neki simptomi ADHD-a su problem samo za pojedinca koji ih ima, ali neki od ovih simptoma mogu stvoriti ozbiljne probleme na poslu, unutar organizacije.
To mogu biti učestali međuljudski sukobi, kašnjenje, često izostajanje sa posla, visoka stopa grešaka, nemougćnost prilagođavanja promenama, nedostatak pouzdanosti.
Posledice ovakvog ponašanja mogu uključivati opomene, suspenzije, degradacije, smanjenje plate, otkaz.
Dijagnoza vas ne štiti od problema, osim što vam omogućava da preduzmete potrebne korake u lečenju i upravljanju simptomima. Radna okruženja su uglavnom nezainteresovana za aktivno uključivanje u podršku kolegama sa ADHD-om. U svetu, jedna od tri osobe sa dijagnozom poremećaja pažnje ostaje bez posla.
Uticaj poremećaja pažnje na zaposlenog
Stalne nevolje na poslu i kao posledica toga gubitak posla, traumatično je iskustvo koje narušava čovekovo samopouzdanje. Česta promena posla za dijagnostikovane i nedijagnostikovane je beskonačan košmarni ciklus. Ponovno učite zamršene procesa posla, pokušavate da se uklopite u nove kulture radnih mesta i stalno imate osećaj da ne ispunjavate društvena očekivanja, ni kao radnik, ni kao osoba. Izloženi ste stalnom stresu suočavanja sa zahtevima menadžmenta, ljudskih resursa i kolega koji ne znaju šta je ADHD i koji možda ne razumeju odgovornost poslodavca da obezbedi odgovarajuće uslove radnicima sa invaliditetom.
Osobe sa ADHD-om su obično na nižim pozicijama tokom radnog veka, bez povećanja prihoda, bez sigurnosti i bez uvažavanja profesionalnog okruženja. Sve oko vas vam poručuje da ste nepoželjni, jer sa vama nešto nije u redu i da jedva čekaju da vas se reše. U takvoj atmosferi je teško zauzeti se za sebe i možete imati osećaj da dijagnostikovanje samo potvrđuje ono što svi drugi već misle.
Međutim, osobe sa ADHD-om koje nauče da upravljaju svojim simptomima i razviju otpornost – najčešće kroz humor, kao rezultat čestih nezgoda – razvijaju i širok spektar veština koje mogu da ponude. Takođe, često imaju sposobnost da brzo uče i potencijal da budu vrlo korisni u svojoj poslovnoj zajednici.
ADHD na poslu – uticaj na timski rad
ADHD na poslu može biti izazovan za timski rad. Mnoge osobe sa poremećajem pažnje imaju sklonost da odugovlače, loše upravljaju vremenom i kasne. Mogu biti neorganizovane i loše procenjivati vreme potrebno za obavljanje određenih zadataka. Obično završavaju stvari u poslednjem trenutku. Kada radite u timu, ovo može stvoriti haos i nervozu, jer su pod pritiskom i oni koji čekaju da posle vas obave svoj deo posla.
Osobe sa ADHD-om se mogu ponašati impulsivno i izgovaraju i činiti stvari ne razmišljajući o njihovim posledicama, što takođe može stvoriti trenje u timu. ADHD utiče na sposobnost osobe da kontroliše svoje emocije, što je jedna od izvršnih funkcija mozga. Odrasli sa ADHD-om su već doživeli previše izazova i neuspeha u svom životu, što ih čini posebno osetljivim na kritiku. Zaposleni sa ADHD-om često se bore da kontrolišu svoja osećanja i lako mogu izgubiti strpljenje. Kao rezultat toga, veća je verovatnoća da će se na poslu često sukobljavati.
Oblasti koje često dovode do problema sa kolegama i supervizorima uključuju loše veštine planiranja, nemogućnost prenošenja znanja na druge, poteškoće u učenju novih veština i neispunjavanje obaveza. Saradnici i nadređeni na to mogu reagovati izbegavanjem, žalbama ili otvorenom kritikom i sukobljavanjem.
Poremećaj pažnje i produktivnost
Simptomi poremećaja pažnje mogu imati veliki uticaj na nivo produktivnosti. Zaposleni koji ima ADHD bori se da ostane fokusiran na poslu, sve mu smeta i skreće pažnju. Zbog toga imaju veću tendenciju da prave greške. Njihovi izazovi u organizovanju, određivanju prioriteta i planiranju takođe utiču na nivo produktivnost.
Efikasno lečenje i strategije prilagođene ADHD-u mogu pomoći u smanjenju simptoma i omogućiti osobi sa ADHD-om da obavlja svoj posao na optimalnom nivou. Faktori kao što su radno okruženje, veštine suočavanja i prilagođavanje na radnom mestu mogu povećati sposobnost zaposlenog da se prilagodi i odgovori zahtevima.
Međutim, neki uobičajeni faktori koji se moraju prevazići su loše veštine planiranja, problemi sa pamćenjem, samodisciplina, svest o ponašanju, nedostatak motivacije i koncentracija.
Zaposleni sa ADHD-om će verovatno otkriti da su u stanju da bolje upravljaju efektom svog ADHD-a na produktivnost dok uče o tome kako njihov mozak radi i kako to utiče na njihove napore. Sa svešću, dolaze i bolje informisane strategije.
ADHD na poslu i sagorevanje
Iako nema dovoljno istraživanja ovog fenomena, mnogi stručnjaci za ADHD se slažu da je veliki deo njihovih klijenata imao jedan ili više napada izgaranja, često pre zvanične dijagnoze. Do sagorevanja verovatno dolazi zbog napora koji osobe sa poremećajem pažnje ulažu da dostignu zaostatke i isprave propuste i povišenog stresa kome su stalno izložene.
Sagorevanje povezano sa ADHD-om ne zahteva samo odmor, već i razvoj organizacionih veština, kao što su upravljanje vremenom i projektima, poboljšani radni procesi, upravljanje ometanjima na poslu i poboljšanje uslova na radnom mestu.
Ako vam se čini da je bolje nemati dijagnozu, iako imate simptome koji joj odgovaraju, razmislite iz šire perspektive. Ako ADHD posmatrate i prihvatate kao određen nivo invaliditeta, možete ostvariti bolje uslove i bolji tretman na poslu. A pre svega, možete bolje razumeti svoje probleme, upoznati prirodu poremećaja pažnje i steći veštine da njime upravljate.
Pročitajte i ovo: Pokrenite svoj ADHD mozak – taktike za lakše obavljanje zadataka
Naslovna fotografija: instagram.com/alessandromalossi
Brankica Milošević
