Anksioznost, jedna od najrasprostranjenijih mentalnih tegoba u savremenom svetu, zahteva da je shvatimo ozbiljno i da izgradimo strategije za nošenje sa njom. Ako još niste iskusili anksioznost, verovatno još niste dovoljno dugo živeli, mada danas i mladi sve češće osećaju simptome ovog “stanja”. Gotovo je sigurno da ćete iz ličnog iskustva, pre ili kasnije, shvatiti šta znači biti anksiozan, a ako to već znate, onda znate i to da život ne pravi pauzu i ne ostavlja vas na miru sa vašom anksioznošću, već da morate nastaviti da živite, radite, učestvujete, koliko god anksiozni bili. Biće vam teško da se koncentrišete, bićete rasejani, misli će vam biti nedovršene, glava mutna, osećanja će vas preplavljivati svaki čas – ali i dalje ćete morati da svakog dana radite ono što i inače radite svakog dana. Zato pokušajte da pomognete sebi u hodu, na sve načine koje već poznajete (ako znate da vam nešto pomaže, držite se toga) ili koje možete da prihvatite, jer vam deluju prikladno. Stručnjaci predlažu neke afirmacije, oko kojih treba da grupišete svoje misli i energiju, koje će vam upravo u tome i pomoći.
Niko me ne gleda onako kako mislim da me gleda
To je prosta istina, koju treba sebi da ponavljate, kada se osećate izloženo i čini vam se da vas ljudi sažaljevaju, ili preziru, ili osuđuju. Oni najčešće ne čine ništa od toga, uopšte vas ne vide. Ljudi su mahom površni i zauzeti svojim problemima – oni uopšte ne razmišljaju o vama, jer su usredsređeni na sebe. Kada nešto vide u vama, šta god to bilo, oni uglavnom gledaju u ogledalo i u njemu opažaju svoje sopstvene osobine. Retki su oni koji vas zaista vide, razumeju i saosećaju se sa vama – a o njima ne morate brinuti, oni su vaša podrška. Vaše trenutno stanje slabosti i nestabilnosti vas ne definiše. Vaša vrednost je u vama i ne zavisi ni od čije procene.
U redu je ako još uvek ne znam šta hoću
Možda ne znate šta hoćete i kuda idete, ali ako ste toga svesni, to je znak da ste na pravom putu i da idete baš tamo gde treba da budete. Ako ne znate šta vam je činiti, ne činite ništa. Ne osmišljavajte planove, ne krećite se utvrđenim putevima, prepustite se rizikovanju da otkrijete nešto novo i saznate nešto nepoznato. Da vidite kuda će vas to odvesti. To što se, pritom, osećate nesigurno i pogubljeno, takođe je sasvim u redu.
