Glupe ne uspevaju da iskoriste priliku napredovanja preko kreveta i da se osamostale. One zapravo ne žele da budu samostalne, već žele muškarca koji će im obezveđivati sve što im treba. Ne vole da rade, nemaju potrebu da budu korisni članovi zajednice, jer su iz nekog razloga ubeđene da muškarac treba da im pruži materijalnu bezbednost, a da one treba da uživaju. Da li uživaju? Onoliko koliko je moguće u ropskom odnosu, bez osećanja ličnog postignuća, bez samostalnosti i uticaja na veći deo svog života. Možda one pričaju sebi kako su zadovoljne i kako bolje žive od svojih drugarica, ali one i ne znaju šta je sreća u ljubavnom odnosu, jer za takve odnose nisu imale vremena. One ispunjavaju želje i zahteve svojih ljubavnika, partnera i muževa, koje nisu odabrale iz ljubavi, nego iz interesa. Ostaju u podređenom položaju i sa godinama dođu u situaciju da više i nemaju nikakav drugi izbor, nego da nekome budu konkubine do kraja života, a taj neko im je možda sve vreme naporan, odbojan, prezahtevan, dosadan i totalno neprivlačan.
Glupe žene zanemare svoje talente i sposobnosti, pa iako ih stavljaju u službu sponzora svog života, nikad se ne odvaže da ih upotrebe za sopstvenu samostalnost, njihove ambicije ne idu tako daleko. Nisu one neambiciozne – one žele sve udobnosti, samo nemaju nameru da ih same sebi obezbede radom, preduzimljivošću i svojom sopstvenom sposobnošću, čini im se da je to suviše teško i da je lakše trpeti muškarca. One nikada ne shvate da nisu srećne zato što nikada nisu radile na sebi, nisu se oslonile na sebe, nisu razvijale svoje sposobnosti i nikada nisu preispitale svoje ubeđenje da muškarac treba da im obezbedi lagodan život, niti činjenicu da u zavisničkom položaju, bez ljubavi i privrženosti nije moguće biti srećan, čak i ako poseduješ sav luksuz ovog sveta. Uvek si robinja onoga što imaš, nikada nisi slobodna i svoja. Glupe žene nikada ne požele da budu slobodne i svoje, ali postanu veoma ogorčene ako muškarac koga su odabrale propadne, ili se ispostavi da uopšte i nije tako imućan i daleko od toga da je široke ruke i da su – premašeno investirale svoju ženstvenost i svoje usluge. Tada misle da su se loše udale i osećaju se prevareno i iznevereno, jer se stvari nisu odvijale onako kako su one planirale – svaljuju na muškarca krivicu za svoje životne izbore. Nema nesrećnijih žena od onih koje su zaglavljene u braku koji im nije pružio ništa od onog što su htele, koje su rodile decu čoveku koga ne vole i ne žele, bez ideje šta da rade sa sobom, bez posla, bez kormila, ambicija i cilja. Ako se sete svojih snova, one ne razmišljaju o tome kako bi mogle same da ih ostvare, nego o tome kako je sada kasno da nađu nekog muškarca, koji će ih ispuniti. Njihova ideja napretka u životu, nije ideja o radu i samostalnosti.
