Nekad u tamnobraon nijansi neko zaista ode i u ljubavi. Ona je tako savršeno nesavršena i ne možemo da je kontrolišemo. Osoba koju volimo može da želi različite stvari, da sebe potraži na drugom kraju sveta.
Nekad će u tirkiznoplavoj boji neko želeti more, a neko planinu. Neko je stvoren za tople krajeve, neko toplinu nalazi u snegu.
Nekad u ružičastom svetu neko ne želi da ima decu. To su kilometrima udaljeni svetovi koje niko ne može da spoji. Da li biste bili spremni da svoju životnu želju ne ostvarite zbog ljubavi? Da li je to umanjuje?
Nekad među crvenim zidovima osoba pored koje se budimo brak doživljava kao okove, dok mi teške lance nosimo kao aksesoar.
Ono što ne smemo nikada da dozvolimo je da dopustimo nekom da nas ubedi da to nije ljubav. Život nije jedna univerzalna puzla u koju se svačiji deo uklapa, već svaki čovek ima svoju. I nečiji delovi se naprosto ne poklapaju. Najteži deo je prihvatiti tu surovu istinu i naći način da nam ona ne bude teret, već da nas oslobađa.
I onda, sve što nam preostaje je da nađemo nekog čije su boje kompatibilne sa našima. Nekog ko neće pokušati da svoj deo puzle ugura u našu puzlu, već će nam pomoći da je sklopimo, dok on u isto vreme sklapa svoju.
Kada se duše sretnu, ali im se putevi ne ukrštaju, ljubav ipak nije dovoljna. Zato se i ne uči o ljubavi iz bajki.
O ljubavi se uči iz ljubavi.
Naslovna fotografija: unsplash.com
Tamara Mladenović
