Subjektivni doživljaj vremena je ono što smo svi objektivno iskusili – vreme nam brzo prolazi kad smo zauzeti i fokusirani, a vuče se kad nam je dosadno, ili kad nešto iščekujemo. Leto proleti, a zima traje i traje… Sve najbolje što nam se desilo kao da je proletelo u magnovenju, dok su mučni trenuci i periodi trajali beskrajno. Znamo da se sati nisu ni skratili, ni produžili, kao ni broj dana i meseci u godini, a opet, sa godinama imamo utisak da nam vreme sve brže prolazi. Znamo da to radi naš um, pa zašto ne bismo pokušali da koristimo taj alat za usporavanje vremena u onim trenucima koji nam inače prebrzo prođu?
Evo kako da upotrebimo svoj um za usporavanje vremena
Vreme se ubrzava kad ne mislimo na njegov protok
Kad nemamo vremena ni da pogledamo koliko je sati – sati prolete. Kad ste usredsređeni na ono što radite – zaboravljate i da jedete, a onda vas glad navede da pogledate na sat i ustanovite da je vreme ručka davno prošlo. Ako ne obraćate pažnju na protok vremena i obuzeti ste drugim sadržajima i zadacima, možete iskusiti „gubitak pojma“ o vremenu. Dakle, kad ne pazite na vreme, ono se ubrzava.
View this post on Instagram
Usporavanje vremena se dešava kad ste fokusirani na vremenski tok
„Prazan hod“ je ono što dovodi do usporavanja vremena – a to su svi oni trenuci kad nešto čekate. Dok stojite u redu, ili ste zaglavljeni u koloni automobila, vreme se vuče. Čak i kad stojite pored šporeta čekate da voda provri, iako znate da je za to potrebno samo nekoliko minuta, čini vam se da čekate pola sata. Što ste više usredsređeni na vreme, ono sporije prolazi. Vreme se beskrajno razvlači kad vam je dosadno, ili radite nešto što ne volite, i nalazite se negde gde ne želite da budete.
Sećanja utiču na usporavanje vremena, kao i na ubrzavanje
Uzmite za primer letnje mesece i sve što ste radili za vreme odmora – putovali, družili se, išli na razne društvene događaje, viđali se sa prijateljima i društvom koje dolazi sa svih strana sveta i okuplja se samo leti, često ste izlazili, više se kretali, išli na bazen. Kad se prisećate svih letnjih aktivnosti i događanja, imate drugačiji osećaj od onog kada su se ta dešavanja odvijala – tada vam se činilo da se dani smenjuju vrtoglavom brzinom, a kad se toga sećate, sa vremenske distance i sa svešću o ispunjenosti tog vremena i brojnim događanjima, osećate da je sve to trajalo mnogo duže nego što vam se tada činilo. Vaše sećanje je izvelo širenje i usporavanje vremena. Ali, suprotno je sa dosadnim i praznim trenucima – dva sata čekanja na aerodromu, koja su vam delovala kao večnost, vožnja u koloni na auto-putu brzinom gusenice u sećanju se sažimaju – vi se sećate koliko vam je bilo dosadno ili koliko ste se nervirali, ali to je jedini jasan utisak, koji je već izbledeo i sa vremenske distance čini vam se da su ti mučni momenti zapravo vrlo brzo prošli.
Pročitajte i ovo: Kašnjenje – poremećaj ili drugačija percepcija vremena
Dopamin može uticati na osećaj protoka vremena
Naučnici još ne razumeju kako tačno mozak obrađuje vreme, ali novija istraživanja pokazuju da dopamin (neurotransmiter koji se proizvodi kada osećamo zadovoljstvo) ima izvesnu ulogu u tome. Svaka aktivnost koja povećava proizvodnju dopamina u našem organizmu, odnosno, sve što radimo sa zadovoljstvom i osećanjem postignuća i nagrade, ubrzava naš osećaj za vreme, odnosno, čini da osećamo da vreme leti, ili da gubimo pojam o realnom protoku vremena. Isto tako, aktivnosti i situacije u kojima se smanjuje nivo dopamina (a to su sve one frustrirajuće, stresne i dosadne situacije) doživljavamo kao dugotrajne i razvučene.
View this post on Instagram
Kretanje u prostoru takođe utiče na opažanje vremena
Uzmite opet primer iz iskustva gužve u saobraćaju – radije ćete izabrati obilaznicu, koja je dosta duža, ali je gužva manja i na njoj se krećete brže, nego da ostanete na kraćoj ruti, mileći u koloni automobila. Ako u ovakvoj situaciji eksperimentišete i merite vreme, videćete da zaobilaznicom uopšte niste brže stigli, samo ste se bolje osećali jer ste se kretali, i niste se nervirali zbog sporosti i zastajkivanja. Slično tome, način na koji pomeramo svoja tela u prostoru, takođe menja našu percepciju vremena – vreme prolazi brže ako se krećete, trčite, plešete, nego ako mirno sedite.
Poznavanje razdaljine sužava doživljaj vremena
Što bolje poznajete određenu rutu – put do posla, ili do omiljenog kafića, ili do drugog grada, vreme vam brže prolazi. Kada prvi put idete nekim putem, može vam se činiti da to veoma dugo traje, iako razdaljina nije velika. Ali kada ovaj put upoznate i pređete ga više puta, činiće vam se da vam je potrebno manje vremena, ali ćete razdaljinu doživeti kao dužu.
Obrada vremena u mozgu je još uvek predmet istraživanja – koji se regioni mozga aktiviraju, koji su neurotransmiteri i hormoni uključeni, koji mehanizmi – percepcija je subjektivna, ali podleže određenim zakonitostima. Imajući u vidu to da je opažanje vremena stvar percepcije, poigrajte se svojim alatima – istražite kako možete uticati namernim pomeranjem fokusa, odvraćanjem ili obraćanjem pažnje u trenucima kada vam je prazno i dosadno, kako bi vam vreme brže prošlo, kao i kako možete uticati na usporavanje vremena kada želite da vam određeni trenutak potraje.
Pročitajte i ovo: Iskustva života: Možemo li uštedeti vreme?
Naslovna fotografija: instagram.com/atyourtaste
Brankica Milošević
