Hot topics

Jutarnji rituali koji će ti pomoći da se ponovo osetiš dobro u svojoj koži

Saveti za negu problematične kože koji stvarno rade

Navike kojih treba da se držiš kad ti se čini da se sve oko tebe raspada

Kako da nosiš najtrendi torbe sezone

Najpoželjnije boje u enterijeru ove godine

Singl mama: Nađi sebi čoveka kakvog bi preporučila svojoj ćerci

Instagram profili zbog kojih ćeš zavoleti jogu

Ljubavni horoskop za maj 2020.

Kako da ojačaš i održiš dobar imunitet (vitamin D ovde igra ključnu ulogu!)

Kako da sa 30+ pripremiš teren za kvalitetnih 50+

1/2

Kašnjenje nije samo loša navika, koju možete suzbiti ili držati pod kontrolom uz pomoć strategija i pažnje. Ponekad je izraz emotivnog poremećaja, a ponekad je posledica drugačije percepcije prolaznosti vremena. Naučnici su izdvojili nekoliko tipova ljudi koji pate od hroničnog kašnjenja.

Adrenalinski zavisnici

Oni nisu toga svesni, ali kašnjenje ih uzbuđuje – kada moraju da žure i jure u poslednjem trenutku, to ih puni adrenalinom i unosi osećaj izazova, budnosti i životnosti. Osobe koje kasne, jer uživaju u uzbudljivoj akciji žurbe, zavisnici su od adrenalina i na taj način sebi ispunjavaju život i bore se protiv dosade.

Produktivci – tvrdoglavo pretrpani

Imaju hiljadu obaveza i spremni su da odgovore na svaki izazov i nipošto ne menjaju svoju percepciju protoka vremena – uvek misle da će za sat vremena obaviti pet poslova, što se uvek ispostavi kao neostvarivo, iz čega oni nikad ne nauče ništa. Uvek kasne i uvek su u žurbi, jer imaju hiljadu obaveza, a dan prekratko traje i taj sat za koji su smislili da skoknu do banke, završe nabavku i sklope dogovor na poslovnom ručku, prođe dok trepneš i oni (opet) nekome moraju da se izvinjavaju što kasne…

Rasejani opsesivci

Obično je u pitanju poremećaj pažnje, ADHD, udružen sa nekim oblikom OCD-a – oni krenu na vreme, ali onda im skrene pažnju tepih čije su se rese volšebno umrsile, a koje moraju da raščešljaju pre nego što izađu iz kuće, da bi uopšte mogli da izađu. Kad im neki ometač nametne opsesivnu akciju, oni prosto izgube pojam o vremenu. Isto tako, tu je i problem vrednovanja prioriteta – nemoguće je objasniti im da je važnije stići na vreme na sastanak, na posao, u bioskop, nego poređati sve figurice na polici u cik – cak liniju, izravnati knjige i časopise da ni jedan ne štrči, očetkati umršene rese (a zatim prati četku), jer je njima važno ono što ih neposredno ometa i zaokuplja im pažnju.

Editors choice