Mislimo da znamo sve o anksioznosti, jer se tako često pominje i jer je tako učestao problem i to sve više među mladima. Čim je nešto opšteprihvaćena pojava, počinjemo da ga uzimamo zdravo za gotovo, nesvesni da imamo predrasude o tom problemu i da zapravo ne znamo šta je to. Osobama iz naše okoline, koje se bore sa anksioznošću, prijalo bi da znamo malo bolje i da pokažemo malo više empatije.
Mislimo da anksioznost nije neki veliki problem
Naravno, svako ima svoje probleme i oni mu izgledaju veći i bitniji od onih koje imaju drugi, naročito ako ne znamo tačno šta je njihov problem. Anksiozne osobe stalno osećaju teškoću, svakodnevno strepe u neizvesnosti i u najbanalnijim situacijama i doživljavaju napade panike. Mi mislimo da je anksioznost nervoza, loše raspoloženje i pritisak koji se doživljava pod stresom i da prolazi, kad se promene okolnosti, kad se odmorimo i smirimo.
Zato kažemo da smo anksiozni kad se osećamo loše, dok se oni koji pate ovog poremećaja svakodnevno susreću sa problemima koje ne mogu da reše upravo zbog svog stanja. No, pozitvna stvar u celoj situaciji jeste to što se anksioznost može izlečiti. Anksioznost jeste veliki problem, ali se leči i zato ako ste zaista anksiozni treba da potražite stručnu pomoć, jer se nećete izlečiti samo odmorom i sredstvima za smirenje koje uzimate na svoju ruku.
Mislimo da ćemo uočiti nečiju anksioznost
Ali možemo da se iznenadimo kad saznamo da neki naš kolega ima ovaj problem i da se leči već neko vreme, jer nismo ništa primetili.
Postoje brojni simptomi anksioznosti i najčešće nećemo videti kako neko diše u papirnatu kesu da bi smirio napad panike, kao što viđamo na filmu. Anksiozne osobe možda osećaju fizičke simptome, kao da ih nešto guši, steže im grudi (kao da im neko sedi na grudima), slabost i vrtoglavicu, a možda imaju nedostatak samopouzdanja (dok mi mislimo da su jednostavno povučene i distancirane) ili opsesivno-kompulsivni poremećaj, koji drugi ne primećuju ili ne shvataju kao znak anksioznosti. Anksioznost prožima misli i osećanja i ne možemo je uočiti ako neko ne govori o tome kako se oseća i kakve ga misli opsedaju.
