Statistike govore da se to mnogo češće javlja kod žena nego kod muškarca, jer su žene vaspitane tako da budu brižne, odgovorne, ozbiljne, pažljive, da ustupaju i povlače se i ne budu borbene – šalje im se poruka da su dobre ne onda kad se zauzimaju za sebe, nego kad se mire sa okolnostima i slušaju šta im se kaže.
Nije jednostavno prepoznati kada smo, ili kada je neko blizak prešao granicu opterećenosti svakodnevnim brigama i kada anksioznost preti poplavom, jer to se ne dešava dramatično i odjednom, već se taloži godinama. Obično sami postanemo svesni da ne možemo da izađemo na kraj sa svojim strahovima i da nas oni ograničavaju u svakodnevnom funkcionisanju i da nam treba pomoć.
Ako primećujemo da je neko nama blizak upravo u tom stanju i želimo da mu pomognemo, treba to da učinimo na pravi način – ako možemo i ako nam ta osoba dozvoljava – i treba da izbegavamo komentare i savete koji anksioznu osobu mogu samo da povrede i da je uvere da mi ništa ne razumemo i da je ne shvatamo ozbiljno.
Anksioznoj osobi ne treba govoriti da se opusti. Ona bi to već učinila da je u stanju i verovatno oseća pritisak i zbog toga što pokušava da se opusti, a ne uspeva joj.
Mnogo je konstruktivnije ponuditi joj neki zajednički opuštajući sadržaj – pozvati je u šetnju ili joj predložiti neku drugu aktivnost za koju znate da je voli i da joj prija.
Nemojte prebacivati anksioznoj osobi da brine zbog gluposti. To je potcenjivanje njenih osećanja, koja su realna, bez obzira koji je uzrok zabrinutosti. Ne treba da je uveravaš da ne treba da se oseća tako kako se oseća, ali možeš da joj ponudiš svoju verziju realnosti.
Ako osoba zamišlja najgore scenarije jer joj se neko ne javlja i nije dostupan, možeš da joj kažeš kako se obično svi uplašimo da se dogodilo nešto strašno, ali se obično ispostavi da je u pitanju nešto banalno, kao što je prazna baterija.
Nemoj upozoravati anksioznu osobu da će poludeti od tolike brige – time joj dolivaš ulje na vatru, jer se ona već brine da će izgubiti razum. Niko ne može da prestane da bude anskiozan samo zato što je svestan da mu to ne treba i da nije zdravo.
Anksioznoj osobi je potrebna stručna pomoć i treba je ohrabriti u tom smislu, kad sama prepozna tu potrebu, ali ne treba joj reći „idi kod psihijatra“, jer će to biti kontraproduktivno. Radije izrazi svoju veru u snagu i razum koji osoba ima da prepozna svoje probleme i da se sa njima suoči i pronađe najbolje rešenje za sebe.
Pročitajte još i ovo:
Verujete li u prijateljstvo na Fejsbuku? (BLOG)
Znaci da je tvoj prijatelj “fejk”
Razlozi zbog kojih treba da preispitaš šta govoriš prijateljicama o svojoj vezi
Zapratite svoj omiljeni magazin na Youtubeu, Instagramu, Facebooku, Twitteru i pridružite nam se na Viber Public Chatu.
izvor fotografija : www.usnplash.com
