Vrlo verovatno imate dobru nameru, zato i treba da znate šta nije poželjno reći osobi koja ima anksioznost. Mnoge izjave su naširoko prihvaćene u našem društvu, a ne bi trebalo zato što pokazuju koliko ljudima nedostaje empatije. Ako nemate nameru da nekom pomognete, najbolje je da ne kažete ništa, a ako imate, budite pažljivi i nipošto ne govorite sledeće rečenice:

“I ja sam anksiozna”

Da, većina populacije nekad u životu oseti anksioznost. Naprosto, živimo u svetu gde smo svi pod visokim nivoima stresa, normalno je da osećate anksioznost. Ali, sasvim je drugačije ako je ta anksioznost konstantna, ako imate anksiozni poremećaj. Tada ste uvek pod tenzijom, osećate strah koji ni ne znate da imenujete, ne znate da se opustite, uvek brinete, zamišljate najgore moguće scenarije. Osećaj je mnogo drugačiji. Samo ako i vi imate anksiozni poremećaj možete u potpunosti da razumete kako izgleda živeti sa anksioznošću. 

“Samo se smiri”

Najbolji način da iznervirate anksioznu osobu je da kažete “samo se smiri”. No sh*t, Sherlock! Majke mi, nije mi palo na pamet da treba da se smirim. Evo, izlečena sam od anksioznosti, hvala ti. Nadam se da razumete sarkazam.

Ako to kažete nekom usred anksioznog napada, za rezultat će osoba postati još anksioznija, a usput će biti i frustrirana. Takođe, osetiće nesigurnost, jer će misliti da nešto nije u redu sa njom jer nije u stanju da se smiri. Zato kažite: Hajde da uradimo nešto što bi ti pomoglo da skreneš misli. Započnite temu o nečemu sasvim nevezanim za ono što je izazvalo anksioznost.

Pročitajte i ovo: Zašto nikad nikome ne treba da kažete “misli pozitivno”?

“Ne brini, ništa loše se neće desiti”

Ovo je još jedna od rečenica koja će izazvati suprotan efekat. Kada mi neko kaže da se ništa loše neće dogoditi, imam osećaj da dramim bez razloga, iako je u mojim mislima drama i te kako opravdana. Uzmite u obzir da je osobi sa anksioznim poremećajem gotovo nemoguće da poveruje u te reči. Uostalom, kako možete da kažete da se ništa loše neće desiti kad ne možete to da garantujete, niko to ne može da garantuje.

Zato recite: Hej, ako se dogodi nešto loše, to neće biti prijatno, ali ti ćeš moći da prođeš kroz to. Biću tu za tebe u svakom trenutku. Evo, samo dok pišem ove reči osećam se opuštenije, a još bolje bih se osetila da mi neko drugi to kaže.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by (@kasiaajagodzinska)

“Prestani da razmišljaš o tome”

Ok, kad kažete prestani da razmišljaš o tome, onda samo o tome i mogu da razmišljam. Opet, ne samo da ne pomažete nego i pogoršavate situaciju. Uz anksioznost neretko idu i intruzivne misli, koje ne mogu da kontrolišem, najgore moguće misli.

Anksiozni mozak ne razlikuje da li je ono što se dešava realnost ili ne, zato reakcije budu takve kao da se taj scenario ostvario. Dakle, možete da sedite u svojoj fotelji, ali da se istovremeno osećate kao da vas juri tigar. Anksioznost to ne razlikuje. Zato ne mogu da prestanem da razmišljam o tome.

Pročitajte i ovo: Kako se nositi sa paničnim napadima?

“Ne moraš da dođeš ako ne želiš”

Znam da ovo kažete iz dobre namere, ali i ovo je rečenica koja će izazvati anksioznost. Zašto? Zato što će osoba sa anksioznošću da se oseti kao teret, kao da vi već unapred znate da ona nije u stanju da bude u većoj grupi ljudi i da će to njoj biti izazov. Nije da ne želim da dođem, samo je socijalna anksioznost toliko jaka da nekad ne mogu da se izborim sa njom i tad mi treba pomoć i potpora.

Zato recite: Uvek si dobrodošla kod mene. Mislim da ćeš se sjajno uklopiti sa mojim prijateljima jer imate toliko zajedničkih tema za razgovor. Biću sa tobom i slobodno mi reci ako ti je neprijatno. To već mnogo bolje zvuči.

Naslovna fotografija: instagram.com/icewasinspired

Jovana Petković

Comments