Odgovor je i više nego prost. Zato što i mi želimo isto što i Kaja. Princa na belom konju, srodnu dušu, muškarca koji će nas držati kao malo vode na dlanu. I od veze očekujemo sve – hoćemo da imamo i doživimo sve nivoe zajedništva i povezanosti sa muškarcem koji je naš, hoćemo vernost, posvećenost, izlaske i provode, poklone i putovanja, hoćemo njegovo vreme, pažnju, srce i dušu – da non-stop budemo zajedno, što reče Kaja.
Samo, većina žena je u stanju da to izrazi na manje iritantan i arogantan način, nego što je to ona učinila. Rečitije smo. Bolje glumimo. Lutkastije izgledamo. Lepše trepćemo. Bolje krijemo koliki smo snobovi i seljanke. Jasnije nam je kakav utisak ostavljamo, pa smo u stanju da se potrudimo da ostavimo bolji utisak, da prikažemo nežnije i simpatičnije lice, da izgovorimo ljubaznije reči u vidu molbe i želje, a ne u vidu zahteva i uslova.
Kaja drži do sebe. Boli je uvo da se pravi da je nešto što nije (pametna, produhovljena, tolerantna, nežna, topla, velikodušna). Ona ima stav, pa vi vidite. Ne sviđa vam se? Ko vas šiša, ona se i ne obraća vama. Ona se obraća momcima i među njima traži onog ko može da ispuni njene kriterijume. Jer, Kaja ima kriterijume i ne odstupa od njih, zato što i sama u potpunosti ispunjava sopstvene kriterijume i u stanju je da pruži sve to isto što traži od dečka.
