Dakle, modna industrija dobija mogućnost da dokaže da je moda nešto više od samo lepih i skupih komada, a umetnici dobijaju mogućnost da izlože svoj rad na mnogo većem i širem nivou nego ikada pre, dobijaju novu pubilku i veću vidljivost. Korisnost saradnje potvrđuje i recimo ona između Moncler i fotografkinje Annie Leibovitz kada su pozvali kineskog performera Liu Bolina poznatog u svetu umetnosti kao “Nevidljuvi čovek” zbog svojih kameleonskih nastupa, da kreira imago za brend, prilikom čega je Liu “nestajao” pomoću body paintinga u islandskim glečerima. Definitivno jedna od kampanja za pamćenje.
S druge strane za svaku Off-White x Jenny Holzer i sličnu saradnju, ima možda i duplo više umetnik-dizajner kolaboracija gde su umetnički radovi bukvalno preneti na komade kao što je recimo slučaj sa saradnjom Takashi Murakami x Louis Vuitton. Takve saradnje otvaraju mogućnost umetniku da se izrazi na sasvim novom materijalu, i vidi svoje radove u drugačijem kontekstu, no visok stepen komercijalizacije kao i brzi ritam modne industrije najčešće učine da ovi komadi budu dosta brzo zaboravljeni. Što možda i nije tako loše budući da sumnjam da iko želi da predugo bude pamćen kao “onaj što je bio na torbi”.
