Skromna znanja i uski pogled evropskog, kasnije i američkog, čoveka na kulturu gejši navela su na pogrešna razmišljanja o njima i njihovoj ulozi u japanskom društvu. Tradicionalna kultura Japana zasnovana na seksualnim slobodama, uticala je na stvaranje stereotipne slike gejše kao prostituke. Međutim, utemeljenost ove profesije u duboke korene japanske tradicije i kulture, kao i široko obrazovanje koje gejše tokom svog života stiču, ne dozvoljava banalizaciju i trivijalizaciju ovog ženskog poziva. Tradicija gejši doseže do VII veka, kada se prvi put u Japanu javlja vrsta ženskih zabavljačica koje su služile erotskim potrebama muškaraca. Međutim, tek nakon deset vekova, krajem sedamnaestog i početkom osamanestog veka, javljaju se prve gejše, koje su zapravo prvo bili muškarci, sa ulogom zabavljača klijenata tada popularnih ljubavnih kvartova. Vremenom to postaje isključivo ženska profesija, koja prevazilazi puko zabavljanje klijenata, već se odnosi na obrazovanje i izuzetno poznavanje različitih umetnosti kao što su umeće igranja, muzike, te postaje izuzetno važan segment celokupne kulture Japana.
Sredinom dvadesetog veka, usled razvijanja fotografije, zapadni svet sve brže i masovnije biva upoznat sa vizuelnom kulturom gejši. One postaju predmet interesovanja velikog broja evropljanja i amerikanaca koji u njima vide samo erotsko i senzualno, zaobilazeći jako važan element tradicije. Od tada, pa sve do danas, one bivaju redovna inspiracija mnogih umetnika i vizuelnih stvaralaca koji ih najčešće interpretiraju u kontekstu naglašene erotizacije i senzualnosti.
