Od svih skincare sastojaka, bademova kiselina je možda najmanje poznata, koju često nazivaju i mandeličnom kiselinom. Možda nije najpopularniji izbor i često se može prevideti, ali je veoma efikasna, nežna i istovremeno intenzivna. Nakon što je godinama bila uobičajen sastojak koji se dodaje pilingu u kozmetičkim salonima, bademova kiselina se sada inkorporira u najnovije i najbolje serume i nežne tečne pilinge na tržištu za kućnu upotrebu.

Šta je bademova (mandelična) kiselina?

Mandelična kiselina je alfa hidroksi kiselina (AHA) dobijena iz gorkih badema. Čak je prikladno nazvana po nemačkoj reči za badem, mandel. Poput glikolne i mlečne kiseline, bademova kiselina ima jednu od najvećih veličina čestica, što joj omogućava da se upija u kožu sporije, ravnomernije i bliže površini. Takođe se duže zadržava na površini kože. Kao rezultat toga, manja je verovatnoća da će bademova kiselina izazvati iritaciju – čak i kod onih sa osetljivom kožom i dubljim tonovima kože.

Mandelična kiselina je takođe jedan od najboljih izbora za one sa tamnijim tenom jer nije melanotoksična. Drugim rečima, ne ubija melanocite i neće pogoršati promenu boje. Umesto toga, smanjiće pojavu tamnih mrlja usled akni, izlaganja suncu. Smatra se da se piling od mandelične kiseline dobro tolerišu osobe sa većim rizikom od hiperpigmentacije, fotosenzitivnosti i ožiljaka, u poređenju sa drugim AHA kiselinama, poput glikolne kiseline.

Bademova kiselina takođe ulazi dublje u kožu od drugih AHA jer je rastvorljiva u ulju. S druge strane, glikolne i mlečne kiseline su rastvorljive u vodi, tako da deluju samo na gornjim slojevima kože.

Koje su koristi upotrebe bademove kiseline?

Snažna antibakterijska svojstva bademove kiseline udružuju se sa njenim nežnim pilingom, aktivacijom ćelija u cilju borbe protiv akni, beživotne kože, neujednačene teksture, hiperpigmentacije i finih linija i bora. Nakon jedne do tri nedelje upotrebe, primetićete da bademova kiselina čini vašu kožu glađom, svetlijom, punijom i jedrijom. Imajući sve ovo na umu, bademova kiselina je pogodna u osnovi za sve tipove kože, čak i za osetljivu kožu.

Poznato je da usisava bakterije koje izazivaju akne i ulje koje začepljuje pore, kao i mrtve, promenjene ćelije kože na površini – ostavljajući ten čistijim i blistavijim nego ikad pre.

Koji su rizici upotrebe bademove kiseline na koži?

Glavna mana bademove kiseline je što je ne možete naneti na lice u isto vreme kad i retinol – oba sastojka narušavaju barijeru kože. Dakle, kada su i retinol i bademova kiselina u isto vreme na koži, može doći do crvenila, osetljivosti i prekomerne suvoće. Izbegnite ove probleme tako što ćete menjati dane kada ih primenjujete u noćnoj rutini nege kože. Takođe, ako ste alergični na bademe, najbolje je izbegavati bademovu kiselinu.

Osim ovih nedostataka, bademovu kiselinu možete smatrati jednom od najboljih kiselina za one koji tek počinju da se upuštaju u svet AHA, BHA i PHA. Radi skoro sve – za svakoga.

Kako koristiti mandeličnu kiselinu?

Generalno, ljudi mogu svakodnevno da koriste serume i sredstva za čišćenje lica sa ovom kiselinom. Međutim, jače proizvode, kao što je piling, ne treba koristiti više od jednom ili dva puta nedeljno.

Možda je bolje da mandeličnu kiselinu dodate u svoju noćnu rutinu jer AHA mogu povećati osetljivost kože na svetlost. Može se nanositi nakon čišćenja i pre hidratacije. Slično tome, maske i pilinzi su najpogodniji za nanošenje na kožu nakon pranja. maska ili piling treba da odstoje nekoliko minuta pre nego što ih isperete.

Izbegavajte upotrebu sa drugim hemijskim pilingima i pilingima, kao što su retinol, druge AHA i beta hidroksi kiseline (BHA). Prekomerna upotreba hemijskih pilinga izaziva osetljivost kože i bubuljice.

Pročitajte i ovo: Peptidi za lice: Zašto su veoma korisni u skincare rutini

Naslovna fotografija: instagram.com/elizabethlake_

Božica Luković

Comments