Biološka podela uloga stoji, ma koliko nam se to ne dopadalo i ma koliko nas sputavalo u našoj samostalnosti i ostvarenju ženske nezavisnosti. Stoji biološki imperativ da opstanemo, a to znači da se razmnožavamo. Muškarci zaštitnici obezbeđuju opstanak vrste izlivanjem semena i donošenjem lovine, a žene od toga prave život – rađaju ga, hrane, vole i čuvaju, pletu oko njega onu toplinu i bliskost u kojoj realizuju primalni zapis svoje ženske prirode. Prema stereotipnoj dinamici, u vreme dok su žene obuzete emotivnim ulaganjem, rađanjem i svijanjem gnezda, muškarci su obuzeti građenjem karijere i postizanjem uspeha u poslovnom svetu, ostvarivanjem svoje vrednosti kao muškarca, a ostvaren muškarac je ekonomski stabilan zaštitnik gnezda u koje se vraća da se odmori, da upije ljubav i toplinu, smisao, koji će mu obnoviti snagu u borbi za uspeh. Kada deca odrastu i počnu da odlaze iz porodičnog gnezda, žene se vraćaju sebi – okončale su svoj period samoostvarenja kroz davanje deci i porodici, dostigle mudrost srednjih godina i veoma često one se tek tada ozbiljno posvećuju ostvarenju svojim snova i ciljeva, otiskuju se putem sopstvenog uspeha i karijere.
Nasuprot njima, muškarci se istroše u borbi za poslovni uspeh i osećaju potrebu da se smire i tek tada su spremni za onu bliskost i emotivno ulaganje sa kojim žena ulazi u vezu i brak. Na mnogo načina, uloge se preokrenu i zamene. Sada su oni čuvari porodičnih veza, dok žene odlaze i vraćaju se. Zašto je to biološka ravnoteža? Zato što je, objašnjavaju naučnici, to način na koji opstajemo u modelu braka i porodice. Kad bi i muškarac i žena u isto vreme bili obuzeti istom potrebom za emotivnom bliskošću, niko od njih dvoje ne bi bio dovoljno zainteresovan za poslovni život, za ulaganje u uspeh i obezbeđivanje porodice. A kad bi oboje bilo obuzeti građenjem karijere, ne bi ni hteli, ni imali vremena da stvaraju porodicu i da se obavezuju brigom o deci. Postoje primeri, ako hoćemo da ih vidimo – parovi bez dece koji imaju razigran i blizak odnos i koji su tako povezani i prisni, da među njima prosto nema mesta za dete. Ovaj odnos redovno iznalazi zdravstveni razlog nemogućnosti rađanja, koji se međutim, kreira upravo da bi pružio paru opravdanje što ne ostvaruju roditeljsku ulogu. Takođe, postoje i veoma uspešni parovi, koji jedno drugo podržavaju u građenju karijere i koji čuvaju jedno drugo, kad imaju vremena za to i u njihovom odnosu takođe nema dece iz raznih opravdanih razloga.
