Modna industrija, koja je odgovorna za 8% globalne emisije CO2 u atmosferu, druga je po zagađivanju posle naftne industrije. Kako se može smanjiti njen uticaj na životnu sredinu? Biorazgradiva odeća je jedan od odgovora i jedno od glavnih opredeljenja industrije da promoviše održivost. Danas istražujemo da li je biorazgradiva odeća zaista dobra…
Većina potrošača nije svesna da farmerke ili patike koje nosimo uključuju proizvodni proces koji koristi mnoge hemijske proizvode koji su štetni po životnu sredinu. Ako se ovome doda i fenomen brze mode (eng. fast fashion) ili odeće za jednokratnu upotrebu, koja rezultira time da odeća samo kratko krasi garderober potrošača, problem se još više pogoršava jer u većini slučajeva završava na deponijama i potrebni su meseci, pa i godine, da nestane.
View this post on Instagram
Evo neprijatne istine koju bi brendovi radije voleli da ne znamo: većina odeće je predodređena da postane smeće. Da, postoje šeme recikliranja, ali se procenjuje da se manje od 1 procenta odeće reciklira u nove komade. Naime, pojedini odevni predmeti se pretvaraju u punjenje za dušeke, ali onda treba da se zapitamo šta se dešava sa tim dušecima kada više nisu u stanju da se koriste? Preprodaja i recikliranje mogu izgledati kao očigledna rešenja za takve stvari, ali kad ta odeća dostigne kraj svog životnog veka ili upotrebe, upravo je deponija ta koja predstavlja njeno poslednje počivalište. Ako nije deponija, što je još tužnije, to je pustinja ili obala.
Šta je biorazgradiva moda?
Suočeni sa sve većim dokazima o uticaju odeće na životnu sredinu i društvo kada odlučimo da je više ne želimo, pojedini brendovi i dizajneri okreću se biorazgradivosti (sposobnosti da se nešto biološki razgradi) kao rešenju, praveći odeću i obuću koja će se raspasti u “ništa” kad se odbaci. Koncept je bio prikazivan tokom revija za proleće/leto 2023. godine, ali o tome malo kasnije.
Kao i u mnogim drugim oblastima, prefiks “bio” je takođe ušao u polje mode, ali na šta se tačno misli kad se kaže “biorazgradiva odeća”? Biorazgradivi materijal je materijal koji se u prirodi može razgraditi na prirodne hemijske elemente, kao rezultat delovanja bioloških agenasa poput biljaka, bakterija i životinja, zajedno sa drugim fizičkim agensima poput Sunca ili vode, koji transformišu ove supstance u jedinjenja koja služe kao hranljive materije za životnu sredinu.
View this post on Instagram
Kada se to primeni na odeću – bio-odeću – cipele, majice ili pantalone, kao i čaršave, stolnjake i druge komade tkanina i materijala, svi oni su zapravo proizvedeni sa ciljem da imaju što manji uticaj na životnu sredinu tokom celog životnog ciklusa. Ovo se prevodi u upotrebu materijala koji su prihvatljivi za prirodu i koji se lako razgrađuju.
Ako gledamo sa pozitivne strane, dobra vest je to što se pojavljuje sve više inicijativa ovog tipa. Tako se mogu naći primeri patika koji se prave od materijala kao što su organski pamuk, konoplja, lan, kokos, pa čak i koža povrća, do patika napravljenih od recikliranih materijala kao što su plastične boce sakupljene sa dna mora ili najlona iz ribarskih mreža.
Pročitajte i ovo: Koji su to eco-friendly materijali koji mogu da zamene kožu?
Problem farbanja odeće
Smatra se da je još jedan fast fashion ekološki problem koji bi bioinženjering mogao da reši – boje. Komercijalno bojenje tekstila koristi oko 3.500 hemikalija koje je napravio čovek, uključujući supstance na bazi olova i nafte, prema Švedskoj agenciji za hemikalije. Od toga je agencija uspela da otkrije 2.400 hemikalija u gotovim odevnim proizvodima. Pet odsto pronađenih hemikalija potencijalno je opasno po životnu sredinu, a 10 odsto od 2.400 hemikalija koje se nalaze u gotovoj odeći može štetiti ljudskom zdravlju, navodi agencija.
Spajanje ovih boja sa tkaninom takođe često uključuje upotrebu otrovnih rastvarača, sredstava za fiksiranje, soli i velikih količina vode. Laboratorijske životinje izložene nekom od ovih boja pokazuju štetne zdravstvene efekte, uključujući alergijske reakcije, kao i probleme sa reprodukcijom i rastom.
Agencija za zaštitu životne sredine SAD proglasila je jedan sastojak, koji se uobičajeno koristi za bojenje odeće, benzidin, i njegove derivate, kao kancerogenim za ljude. Bojama koje ga sadrže, zajedno sa drugim takozvanim “azo” bojama, Evropska unija je zabranila uvoz. Takve hemikalije mogu da iscure iz odeće na kožu i takođe se nalaze u otpadnoj vodi fabrika tekstilnih boja, koje se često bacaju direktno u životnu sredinu bez ikakvog daljeg tretmana i brige.
View this post on Instagram
Postoje istraživači koji smatraju da se pomoću određenih bakterija problem može rešiti, ali isto tako postoje značajni izazovi u korišćenju ovakvih tehnika za zamenu tekstila koji je tkan i sa nerazgradivim ljudskim vlaknima, i sa bojama napravljenim od problematičnih hemikalija. Smatra se da je proizvodnja bioinženjerskih materijala – dovoljno izdržljivih da izdrže normalno habanje – velika prepreka.
Ovi ekološki benigni tekstili su do sada uglavnom ograničeni na laboratorije, naučna takmičenja i piste visoke mode. Ipak, istraživači koji ih promovišu kažu da je samo pitanje vremena kada će se takve inovacije u nekom obliku uvesti na potrošačka tržišta.
Biorazgradiva odeća 2022 – kako dizajneri preuzimaju inicijativu?
Tokom brojnih revija na nedeljama mode za proleće/leto 2023. dizajneri su se trudili da pokažu svoju sklonost ka proivodnji biorazgradive odeće. Samim tim, Gabriela Hearst se pojavila sa biorazgradivim đonovima za cipele, Peter Do je koristio TomTex biorazgradivu alternativu za kožu, dok je Coperni predstavio svoju “haljinu u spreju” koja je isprskana na Belli Hadid. O tome smo ranije već pisali i sve možete saznati OVDE.
View this post on Instagram
Da se vratimo još malo unazad. Godine 2020. Bottega Veneta je predstavila po prvi put svoje 100% biorazgradive gumene čizme, dok je Stella McCartney lansirala biorazgradivi rastegljivi teksas.
Takođe, dizajneri koji zagovaraju istraživanja o biorazgradivom tekstilu smatraju da bi tekstil mogao ponovo da se koristi, pre nego što se pošalje u postrojenje za kompostiranje da bi se biorazgradio. Prepravka ili prenamena tekstila i boja iznova i iznova, kako bi se odložilo njihovo pretvaranje u otpad, primarni je princip koji predvodi proizvodnju tekstila na biološkoj bazi i nehemijskih boja koje se koriste za njihovo bojenje.
Kao što možete videti, biorazgradiva odeća sa sigurnošću postaje sve prisutnija u modnoj industriji, što je dobro čuti, jer sam siguran da svi želimo odeću koja ne zagađuje prirodu i koja nam ne smanjuje životni vek.
Pročitajte i ovo: Stella McCartney nam predstavlja novu kolekciju koja promoviše održivost u modi
Naslovna fotografija: instagram.com/tomtex.co
Nenad Grubanoski
