Body positivity je pokret koji ima za cilj da normalizuje ljubav prema sopstvenom telu tačno onakvom kakvo jeste, bez obzira da li je u pitanju osoba sa invaliditetom, sa viškom ili manjkom kilograma, sa bilo kojom nesigurnošću u vezi sa svojim telom. Živimo u takvom vremenu gde nam se od detinjstva nameće stav da možemo bolje i lepše da izgledamo, postavljaju nam se nerealni standardi lepote i izgleda tela, koje nijedna osoba ne može da postigne, pa čak ni ona koja je taj ideal na isfotošopiranoj i ispoziranoj fotografiji.

Ali, ako želimo da prihvatimo svoje telo takvo kakvo jeste, da li je nasuprot tome ideja da želim da smršam? Da li se, ako želim da izgubim kilograme, zapravo, prilagođavam standardu lepote? Zar nije stvar u tome da volimo sebe onakve kakvi smo? Tu je i zamka. Ako volim sebe kakvu jesam, to ne znači da nikad ne smem da se promenim.

Takođe, taj pokret uopšte nije toliko podržavajući ako “zabranjuje” gubitak kilograma. Tako da da – sasvim je body positive ako radite na tome da skinete svoje kilograme, iako volite svoje telo.

U tom smislu, ljubav prema svom telu sa viškom kilograma je i prvi korak u zdravom skidanju kilograma. Vaša dijeta nema baš dobar početni motiv ako želite da smršate zato što ne volite sebe. Tako će biti vrlo verovatno da nećete voleti sebe ni kad izgubite sve te kilograme, jer tu uopšte nije problem u kilogramima. Problem je u tome kako gledate na svoje telo. Nikad sebi nećete biti dovoljno dobri i uvek ćete pronaći nove stvari koje vam se ne dopadaju.

Pročitajte i ovo: Kako izgleda živeti sa telesnom dismorfijom?

Sa druge strane, sasvim je u redu da vam se ne dopada vaše telo, ali to ne znači da ga ne prihvatate, to ne znači da ga mrzite. Nemojte otići u drugi ekstrem i forsirati se da se volite, jer ljubav ne funkcioniše na takav način. Ljubav prema telu je super stvar, ali je isto tako ok i neutralnost prema njemu. Naprosto, imate višak kilograma i stvari su sad takve kakve jesu; pokušajte iz sopstvene situacije da izvučete najbolje što možete. Možda nikad nećete skinuti svoje kilograme i ponositi se svojim telom i to je ok. Ali ono što nije ok je da ga mrzite, da ga izgladnjujete, da mu namećete takav tretman vežbanja koji ne može fizički da izdrži.

Produžena ruka body positivity pokreta jeste body neutrality. I smatram da ona jeste na korak od ljubavi prema svom telu. Kakvo god mišljenje da imate o svom fizičkom izgledu, odnosno o višku kilograma, potrebno je da znate da je sve to normalno. Na vašem telu ne postoji ništa što nije normalno ili nešto što neko drugi već nije imao.

Vežbanje i vođenje računa o ishrani je isto ljubav prema svom telu. Ali, postoji jedna važna razlika – nalaženje balansa u svemu tome. Nije poenta da postanete opsednuti svojoj ishranom i da nikada ne možete da se opustite, da otkazujete viđenje sa prijateljima zato što tamo neće biti ništa “zdravo” da se jede i tome slično. Ne možete dopustiti da vam ishrana diktira život, jer se to i te kako odražava na mentalno zdravlje. To već nije ljubav prema sebi i svom telu.

Ključ jeste u prihvatanju, makar to bilo prihvatanje sebe da niste zadovoljni trenutnim fizičkim stanjem, kako se ono odražava na vaše mentalno stanje, ali i na zdravlje. U mom slučaju, gde imam policistične jajnike i insulinsku rezistenciju, nije uopšte poželjno niti dobro da volim svoju telesnu težinu, jer to znači pogoršavanje mog zdravstvenog stanja. Zato na mršavljenje i na ljubav prema sebi gledam kao na proces, na put i u tom putu treba uživati.

Pročitajte i ovo: “Samo da smršaš i bila bi top” je uvreda osobama sa viškom kilograma

Naslovna fotografija: instagram.com/ashleygraham

Jovana Petković

Comments