Tržište preplavljeno muškim magazinima sa čijih duplerica sevaju butine (u najboljem slučaju), golišave cice na čelu sa Playboy-em, lezbejski porno filmovi (ti trenuci pipkanja dve devojke su, valjda, samo muškarcima hot, meni su bljak), bilbordi sa, takođe, oskudno odevenim cicama savršeno ispeglane kože putem photoshop-a, itd.
Hej, ljudi, a zašto ne postoji neki “Playgirl”, ili tako nešto?! Ako ženama već nabijaju komplekse korisnicama photoshop–a, dok muškarci maštaju o nepostojeće savršenom ženskom telu, dajte onda i neki produkt koji će služiti samo tome da raspaljuje zapostavljenu žensku maštu. A, da! Nas i dalje smatraju slabijim polom, bljutavo romantičnim, suviše krhkim i preterano emotivnim. Kao da ne znamo biti bahate, površne i razuzdane. Kučke, narodski rečeno.
E, baš zato što su današnje opasnice i previše uzele stvar u svoje ruke, muškarci sve više postaju nalik stidljivim devojčicama u cvetnim suknjicama. Rat među polovima je u punom jeku. Sa jedne strane imate okorele šoviniste, s druge pak one večite zagovornike ravnopravnosti polova. Ne da smo se izravnali, nego se više ne zna ko nosi suknjicu, a ko menja automobilsku gumu. Iako pripadam onoj “konzervativnoj” postavi koja prvi korak uvek prepušta muškarcu, nekad i drugi, pa i treći, koja nije neki ljubitelj proždiranja i razdiranja njihove sujete, ipak me činjenično stanje navodi da stavim prst na čelo, možda čak i pretvorim u onu kučku s početka priče, preko noći.
Tu je onaj dobri, čvrsto ukorenjeni kliše: frajer potvrđuje svoj status alfa mužjaka ako ima podužu listu “trofeja”, u istom slučaju, samo u ženskoj verziji, to se zove “biti kurva”. Važi. E, pa, kada vam se te proklete emocije zgade i smuče, kidanje nerava bez preke potrebe, razmišljanja gde je, s kime i zašto se ne javlja, onda obezbedite sebi nešto jako hranljivo za svoju gladnu sujetu. Čemu gutanje tona čokolade? U gorem slučaju, prozaka? Ja ništa ne umem bez emocija. Ali, učim. Možete i vi. Nekada su samo nužno zlo. U pauzi od kljukanja antidepresivima, dozvolite sebi taj luksuz i ponašajte se kao kučka. Nemojte se pretvoriti u nju, samo se tako ponašajte. Ne dozvolite da vas njene čari obuzmu, posle ćete ih se teško rešiti. Da, znam da ćemo uvek srljati u nepoznato svim srcem.
U međuvremenu, obrnite uloge. Iskoristite leto i nalet njihovog testosterona, igrajte se. Ne moramo odmah suze roniti za tim nekim, ko je tako savršen, kul i šta ti ja znam šta sve. Videćete da je nekada mnogo lakše biti iznad situacije, zadržati svu svoju ljubav samo za sebe, a isisati iz njega sve što je moguće. Dopustite sebi to. Možda ste se već zgrozili. Ali, nema tu ničeg lošeg. Nije to osveta, milo za drago, zub za zub. Samo ćete se osećati moćno.
Sve je stvar glave i lične percepcije. A nje često nismo ni svesni. Naše društvo je ogrezlo u porocima, nemoralu i sebičnosti. Pravilo je da nema pravila. Nije reč o podsticanju feminističkog pokreta, već o suzbijenoj svesti žena, koje same sebe osuđuju na bol, boreći se za ravnopravnost, a istovremeno sažaljevajući sebe jer njemu nisu bile dovoljno dobre. Isključite srce. Uključite mozak. Igrajte se. Zavodite, ali ne budite zavedene. Ne morate biti iskorišćene. Iskoristite vi. Uzmite, ne dajte. Nahranite svoj ego. Zašto da ne?! Naš, ženski, je bar lako hranljiv i ne zahteva puno kalorija. Još ako se potom počastite dobrim cipelama – bingo! A, kada se pojavi Mr.Right, o, znaćete. I tu neće biti potrebe za kučkastim ponašanjem. Do tada, manje suza. “If I were a boy, even just for a day“ – to više ne mora biti samo fraza. Try it! Boys are toys!
Tamara Ognjanović, student pedagogije i perfekcionista do ludila, dan ne započinje bez ledenog ness-a i muzike, koja je njen smisao života i, po njenom mišljenju, definiše osobu. Zna napamet ceo serijal “Prijatelja”, koji su joj najbolji sedativ. Veruje u moć pogleda. “I don’t like defining myself. I just am” kaže i citira njenu večnu inspiraciju, Britney Spears.
