Kada ste poslednji put zastali na svom radnom mestu i upitali sebe kako ste? Veliki broj zaposlenih u svim karijernim nišama broji dane, sate i minute do početka vikenda, a pet dana sedmično nije mali broj – pogotovo ukoliko ste nezadovoljni poslom koji radite.
Da li je istina da radnik mora biti nezadovoljan i da će poslodavac uvek tražiti više – uzimajući minimalno ili ne uzimajući uopšte u obzir radnikove potrebe? Sve više ljudi doživljava sindrom izgaranja, poznatiji kao burnout, a jedan od primarnih rizika predstavlja brzina života u modernom svetu.
Čini se da je savremeni čovek sve izolovaniji i samim tim, manje povezan sa ljudima oko sebe, ali i sa prirodom. Ako uzmemo u obzir osnovnu i primarnu odliku poslovanja u okviru kapitalističkog sistema, a to je da zaposleni nije povezan sa krajnjim rezulatom svog rada, odnosno, proizvoda – doći ćemo do jednostavnog zaključka da je svakome od nas potrebno da zastane i pogleda unutar i oko sebe.
View this post on Instagram
Šta je burnout, tj. sindrom izgaranja?
Burnout je psihofizičko stanje, stanje psihičke i emocionalne iscrpljenosti izazvano preteranim i prolongiranim stresom na poslu. Naravno, kada se faktori sa radnog mesta udruže sa događajima iz privatnog života, burnout postaje sve dublji i teži. Tri ključne dimenzije prepoznavanja da se potencijalno dešava su preplavljujuća iscrpljenost, cinizam i odvojenost od posla, osećaj neefektivnosti i nedostatak postignuća, za WANNABE Magazine je izjavila Teodora Jovančević, psihoterapeutkinja i HR specijalista.
Burnout kao termin je prvi put iskoristio Herbert Frojdenberger 1974. u svojoj knjizi Burnout: Visoka cena visokih dostignuća.
Sedamdesetih godina prošlog veka termin se prvenstveno odnosio na medicinske radnike i lekare, ali je tokom godina počeo da se primenjuje na radnike svih profesija. Zaposleni koji najčešće doživljaju sindrom izgaranja su osobe koje rade na mestima koja uključuju stroge rokove, kao i veliki obim posla koji se ne podudara sa njihovim mentalnim, fizičkim i emotivnim kapacitetima. Profesije koje zahtevaju naročitu odgovornost, kao i kompanije u kojima su prisutni nezdravi međuljudski odnosi, a zaposleni trpe mobing, ponižavanje i nipodaštavanje – najčešće su mesta gde je veća verovatnoća da će osoblje biti izloženo burnout sindromu.
View this post on Instagram
“Do burnouta pre svega dolazi kad obim posla prevazilazi mogućnosti ili sposobnosti, kad postoji preterana i prolongirana neorganizovanost u firmi ili, u najgorem slučaju, stalna pretnja od gubitka posla. Uzrok je i interpersonalni i intrapersonalni: neusklađenost i nerealnost ciljeva na poslu, preteran rad, loši međuljudski odnosi, mnogo konflikta. Odlučujuć je intenzitet i trajanje stresnog perioda”, naglasila je Jovančević.
Ukoliko ste stalno zauzeti, nemate mogućnosti za odmor i svakodnevno funkcionišete prema nametnutom tempu rada – vaš um će platiti cenu, a telo će ga pratiti.
Ako ste iscrpljeni veći deo vremena i bazične dnevne aktivnosti doživljavate kao besmisleno rasipanje energije, kao i ako zaduženja na radnom mestu percipirate kao naporna i opterećujeća, postoji velika šansa da ste na putu da doživite burnout.
Neko je rekao da, ukoliko vi sami ne napravite pauzu, vaše telo će je napraviti za vas. Treba imati u vidu da je bolje otići na odmor, nego na bolovanje i da je neophodno prepoznati kada je telu potreban predah. Odmaranje je veština koja se stiče i nije nužno povezano sa određenom lokacijom. Da, dobro ste pročitali – umeti da odmarate je veština koja se stiče. Ukoliko ste nedelju dana na moru, a sve vreme razmišljate o obavezama koje vas čekaju na poslu, da li ste zapravo na odmoru?
“Postoje određene psihološke predispozicije koje čine rizik od pojavljivanja burnouta većim, ali ne garantuju da će se nužno desiti. Neke od tih karakteristika su visoka odgovornost, perfekcionizam, niska frustraciona tolerancija, izražena potreba za kontrolom, nepoverljivost, kao i bavljenje pomagajućim profesijama”, dodala je Jovančević.
View this post on Instagram
Naravno, neretko spoljašnji faktori van vas utiču na vašu anksioznost i strepnju, ali istina je da ne možete da utičete na ophođenje drugih ljudi prema vama, već samo na svoju reakciju. Koliko puta ste čuli kolege na poslu da kažu da im je preseo odmor jer su im se nagomilale obaveze, a pritom se ne osećaju odmoreno zato što su tokom letovanja brinuli o zadacima koji ih čekaju?
“Psihološka bezbednost se zasniva na tome da imate slobodu da na radnom mestu budete autentični, da se ponašate i reagujete u skladu sa sobom, bez straha od osude, kazne ili marginalizacije. Da možete da iskažete svoje ideje, neslaganja i da grešimo, bez straha od otkaza”, navela je Jovančević.
Sindrom izgaranja se ne dešava odjednom, već postepeno – u četiri faze, a moguće je da ga primetite u početnim fazama ukoliko se na vreme informišete ili zatražite pomoć.
“Prva faza je idealistički entuzijazam, u kojoj osoba neumereno radi, idealizuje posao, ne uzima odmor, ima nerealistična očekivanja u vezi postignuća na poslu. Nakon toga sledi faza stagnacije, kada se javljaju prvi znaci sagorevanja i nezadovoljstvo poslom. Tada se već oseća širenje sindroma i na privatan život osobe. Treća je faza frustracije koja podrazumeva emocionalno povlačenje i pesimizam. Četvrta je faza apatije, koja podrazumeva potpuni gubitak za većinu životnih interesovanja, nedostatak samopoštovanja, cinizam u komunukaciji, bes i skoro sigurno – anksioznost ili depresivnost. Osoba u ovoj fazi najčešće se odlučuje na promenu posla”, objasnila je Jovančević.
Veća šansa da ćete da izbegnete potencijalni burnout je ako se nalazite u okruženju u kome je moguće uspostaviti zdrave granice i asertivnu komunikaciju, ali to je lakše reći nego učiniti. Da bismo se zaštitili od burnout sindroma i naučili kako da se nosimo sa stresom i pritiskom na poslu, važno je svakodnevno pridavati pažnju svojim emotivnim i mentalnim potrebama.
View this post on Instagram
Kako možete prevazići burnout?
“Važno je prepoznavanje i prevencija. Prevencija uključuje stalnu introspekciju (unutrašnje preispitivanje): gde sam ja sada što se tiče ovoga? Kako se osećam ujutru pre posla i uveče posle posla? Nakon toga, važno je razvijati svoje veštine kako upravljati svojim stresom i stresorima, prepoznavati svoje emocije i adekvatne načine regulacije, istakla je Jovančević.
Za početak, potrebno je da postavite granice i naučite da kažete ne u situacijama kada se osećate preopterećeno jer ćete samo na taj način da sačuvate svoju energiju i fokus. Redovan odmor je ključni faktor u prevazilaženju stresa i neophodno je da redovno pravite pauze tokom radnog dana, kao i da odvojite vreme za relaksaciju i fizičku rekreaciju.
“Izlazak iz burnouta podrazumeva razne načine rada na sebi, psihoterapiju, dug i čest odmor, u određenim slučajevima čak i terapiju medikamentima (ukoliko je došlo do faze apatije koja pojačava depresivnost i anksioznost). Ali mnogo je važnija prevencija, kao i prepoznavanje svih faktora koji su rizični, kako kod vas lično, tako i na radnom mestu”, istakla je Jovančević.
View this post on Instagram
Kvalitetna organizacija vremena i postavljanje prioriteta mogu da vam budu od značajne pomoći u efikasnom izvršavanju zadataka na poslu, a postavljanje jasnih kratkoročnih i dugoročnih planova i ciljeva mogu uticati na to da ostanete motivisani.
Energija se obnavlja i tako što dopustite sebi da budete u trenutku i ne razmišljate o poslu nakon radnog vremena. Kada napustite svoju kancelariju, posvetite se privatnom životu, odnosno, aktivnostima i hobijima koji nisu vezani za vašu karijeru. Dopustite sebi da imate svoje sopstvene misli koje se ne odnose se na obaveze ili ljude oko vas i njihova očekivanja. Pokušajte da analizirate koje misli u toku dana su nametnut sadržaj, a koje su autentično vaše strasti i stavovi.
Određene tehnike za opuštanje, poput meditacije i joge pomažu u umanjenju stresa i strepnje, odnosno, anksioznosti. Naravno, ako primetite da se suočavate sa burnout sindromom, naročito ukoliko traje duži period vremena, obavezno potražite pomoć stručnjaka.
“Ukoliko svi ovi načini prevencije ne pomažu i burnout traje dugo i intenzivno, sa pogoršanjem, treba razmisliti i o promeni posla koja može da donese zdravije i podržavajuće poslovno okruženje”, zaključila je Jovančević.
Pročitajte i ovo: Kako prepoznati crvene zastavice koje otkrivaju toksične poslodavce?
Naslovna fotografija: pinterest.com/cheznunez.com
Milica Nešić
