Posmatrala sam sa divljenjem kako taj trik izvodi jedan veoma prosvetljen čovek i nisam sigurna da li ću ga ikad savladati.
U svakom razgovoru je pažljivo slušao sagovornika i odobravajuće klimao glavom, a kad je hteo nešto da kaže, počinjao je sa da. Sagovornik, uveren u odobravanje svog izlaganja i svojih stavova, sada je gorljivo spreman da čuje šta gospodin ima da kaže. A on veoma nežno, ističući dobre strane zapažanja svog sagovornika, saopštava nešto sasvim drugačije, čak potpuno suprotno od mišljenja koje je sa toliko poštovanja uvažio i naizgled, spremno prihvatio.
Sukob mišljenja je izbegnut, jer za kreativni sukob, snage treba da budu barem jednake, opčinjeni sagovornik hvata sebe gde duboko razmišlja o tome kako je razumno i mudro sve što mu je gospodin rekao, na neki način uveren da i sam tako misli, samo to ili nije ranije uviđao ili nije umeo da izrazi.
Ljubaznost, razumevanje i nežnost, vođeni mudrošću i znanjem, moćna su oružja, čije sam dejstvo osetila na svojoj koži i gledala puno puta kako deluje na druge.
Da u službi diplomatije vredi barem koliko nuklearno naoružanje u službi održavanja mira.
Jednom me je taj isti gospodin poučio šminkanju (!) na neverovatan način. Sreo me je sa osmehom i rekao divno izgledate, kao i uvek i taj vam ruž odlično ističe usne, i dok sam se široko nasmejana zahvaljivala na komplimentima, rekao je mislim da bi vam bordo-ljubičasta još bolje stajala.
Ne znam broj i marku svojih ruževa, ali kad ugledam tu boju, odmah znam da je to taj. I nema greške, svi primećuju kako mi dobro stoji.
Aleksina Đorđević je matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim ako je baš mnogo nervirate. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije. Izvodi striptiz za pismene.