Pametnice
Zaljubljenici u mudre misli o muško-ženskim odnosma, čovečanstvu, filozofskim kategorijama i večnim istinama. Takođe teže da impresioniraju, ali “duhovnim” lepotama. Stoga uglavnom po Internetu kradu misli velikana koje predstavljaju kao svoje. Najviše vremena provode na Vikipediji i leksikonskim sajtovima budući da nemaju knjige u kući. Dele se na intelektulne snobove koji ulažu maksimum napora da ostanu izvan bilo kojih grupa podsmevajući se svima od folkera do hipstera preko pripadnika religijskih kultova i žrtava trendova. Uvek upućeni u svetska politička zbivanja, predozirani blogovima i kolumnama Jelene Milić i Jelene Tinske. Zavisno od ideološkog kompasa biraju između Vukadinovića i Basare, Jelene Karleuše i Mirjane Bobić Mojsilović. Dane razlikuju isključivo po tome da li postuju Noama Čomskog ili Džulijana Asanža. Lako uočljivi po napadnoj upotrebi engleskog jezika koji ne govore.
Ovi drugi, manje pretenciozni, obično su tetke u godinama, ekonomisti i bankari sa intelektualnim kompleksom, neostvarene literatese i knjiški moljci kojima je od toga što čitaju jedino važnije da vama objave šta je to.
Dijagnoza: Kompleksi niže vrednosti, ali višeg ranga u odnosu na prethodne dve grupacije, snobizam i nikad do kraja prevaziđena ljubav prema spomenarima. Neretko se tu kriju osobe frustrirane što im u detinjstvu niko nije nudio leksikon da se upišu.
Milan Nikolić najviše veruje u moć u reči. Rastao na nekom čudnom mestu između Kamija i Henrija Džejmsa, Alana Poa i Bajrona, pobune i konformizma. Konačno sazreo uz Tomasa Mana zahvaljujući kome je shvatio da se neki konflikti ne mogu izmiriti ali da se mogu mirno, lepo i pomalo setno nositi u sebi. Voleo bi da bar jedan sat živi na nekom platnu koje je potpisao Delakroa, zbog toga što smatra da samo strast mislima daje boju, rečima snagu, minutima nezaborav, a životu pravo da se tim imenom zove.
