Um nije uvek pouzdan i ponekad se poigrava sa vama – ova pojava je poznata kao kognitivna distorzija, a najčešće je doživljavamo kada pravimo pretpostavke o tome šta drugi misle ili osećaju, bez ikakvih konkretnih dokaza. Iako znamo da čitanje misli nije realno, ponekad smo uvereni da tačno tumačimo nečije ponašanje, dok zapravo samo projektujemo sopstvene strahove i nesigurnosti.
Da li ste nekada uhvatili sebe kako to radite? Donosite zaključke o nekome ili nekoj situaciji, da biste kasnije saznali da ste sve pogrešno shvatili?
View this post on Instagram
Svima nam se to dešava – čitanje misli se najčešće odnosi na negativne zaključke o tome šta neko misli o nama. Možemo biti uvereni da nas neko smatra dosadnim, neprivlačnim ili nekompetentnim, bez ikakvog dokaza koji bi potvrdio naše pretpostavke. A to loše utiče na naše odnose i mentalno blagostanje, uvodeći nas u začarani krug sumnje u sebe i niskog samopoštovanja, u kome se stalno preispitujemo, tražeći potvrdu od drugih.
Čitanje misli nas čini preosetljivim, zbog čega i najmanju primedbu možemo doživeti kao odbacivanje ili kritiku i upasti u nepotreban sukob ili se udaljiti od ljudi oko nas, pa čak i od naših najbližih prijatelja, partnera, porodice.
Šta je i kako funkcioniše čitanje misli
Čitanje misli je veoma uobičajena kognitivna distorzija, koje vrlo često nismo svesni i odnosi se na uverenje da znamo šta neko misli ili oseća, iako o tome nismo sa tom osobom razgovarali, niti smo čuli od nekog drugog nagoveštaj da je to tako. To može dovesti do nesporazuma, pogrešne komunikacije i nepotrebnog stresa u odnosima.
Kada se bavimo čitanjem misli, pravimo pretpostavke o mislima i osećanjima drugih ljudi, na osnovu sopstvenih, unapred formiranih uverenja. Ali ako postanemo svesni ove kognitivne distorzije i dovedemo u pitanje svoje pretpostavke, možemo poboljšati naše komunikacione veštine, osećati se bolje u vezi sa sobom i imati bolje odnose sa drugima.
Pročitajte i ovo: Kognitivne predrasude koje upravljaju načinom na koji doživljavate svoj život
Primeri kognitivne distorzije čitanja misli
Čitanje misli se često dešava u partnerskim odnosima – i sami ste ga sigurno iskusili (mnogo puta), pretpostavljajući da znate šta partner misli i oseća, a da niste o tome otvoreno i iskreno komunicirali. Svi to radimo, uvereni da poznajemo svoje partnere i podržani time što se često ispostavlja da smo u pravu i da tačno tumačimo njihovo ponašanje. Međutim, koliko god bili sigurni u sebe i realni, ipak se dešava da čitanje misli u vezi dovodi do nesporazuma i sukoba, jer ponekad naše pretpostavke jednostavno nisu tačne.
Kognitivna distorzija se dešava, recimo, kada nam partner ne odgovori na poruku satima – iako pomišljamo da je verovatno zauzet i da ima opravdane razloge što se ne javlja, nesigurnost počinje da se javlja i da nam „ubacuje buvu“. Možda je ljut (već nam se čini i da je juče bio hladan i udaljen i um mahnito pronalazi dokaze za ovu pretpostavku) i ignoriše nas da bi nas kaznio. Ili možda želi da mislimo da je strašno zauzet, dok zapravo pravi sebi prostora za aferu?
Čitanje misli izaziva duševnu bol, ponekad pravu agoniju u kojoj se možete izbezumiti od brige, ljubomore, straha. Kako se osećate kada se na kraju ispostavi da je partner imao opravdane razloge što se nije javio? Osećate se glupo, verovatno – kao luda osoba, koja je provela sata u paralelenom svetu svog uma, dok se u realnosti dešavalo nešto sasvim drugo, što niste mogli da pretpostavite.
Čitanje misli može da napravi štetu i stvori napeto i neprijateljsko raspoloženje i na radnom mestu, kada tumačimo postupke i motivaciju svojih kolega. Ili nam pretpostavljeni izgleda namršteno i udaljeno i mi u njegovo ponašanje učitavamo uverenje da nas ne podnosi ili nešto zamera našem radu.
Isto se dešava i kada u društvenim situacijama mislimo da nas svi gledaju i osuđuju, dok su najveće šanse da nas gledaju zbog toga što im delujemo interesantno ili privlačno, ili prosto gledaju kroz nas, zauzeti sopstvenim mislima i brigama (i kognitivnim distorzijama).
View this post on Instagram
Kako da prepoznate i prevaziđete čitanje misli
Svesnost i samoposmatranje su najmoćniji alati ličnog razvoja, koji uključuje i prepoznavanje svojih misaonih obrazaca i hvatanja sebe u čitanju misli. Vođenje dnevnika vam može pomoći da prepoznate konstrukciju svojih misli – ako zapišete svoje pretpostavke o drugima, možete ih kasnije pročitati i uporediti sa činjenicama.
Meditacija svesnosti vam takođe može pomoći da posmatrate svoje misli bez osuđivanja. Redovnim vežbanjem možete razviti naviku da preispitujete svoje pretpostavke i da budete oprezniji kada donosite zaključke i prepoznate kada se bavite čitanjem misli, umesto analizom informacija i činjenica.
Vežbajte otvorenu i iskrenu komunikaciju, da biste negovali poverenje u odnosima, jasno izražavali svoje misli, osećanja i očekivanja i stvorili prostor za druge da podele svoje perspektive, brige i želje. Tako se grade i održavaju zdravi odnosi – zato, budite otvoreni i ohrabrite drugu osobu da učini to isto.
Jedan od najvažnijih aspekata zdravih odnosa je postavljanje realnih očekivanja – lako je upasti u zamku prevelikih očekivanja od drugih i pretpostavke da nam oni mogu čitati misli. Ali to često dovodi do razočaranja i frustracije. Čak i najbliže osobe, koje vas dobro poznaju, mogu vas pogrešno čitati, ili biti obuzete nekim svojim brigama i ne primetiti vaše signale. Zato je neophodna praksa realnih očekivanja i jasne komunikacije.
Čitanje misli ćete smanjiti kada se suzdržavate da svoje pretpostavke uzmete kao činjenice i kada uložite više empatije, aktivnog slušanja i razumevanja u svoje odnose. Izbegavajte da donosite zaključke bez provere i potvrde i budite otvoreni za različite perspektive.
Pročitajte i ovo: Da li vam preterana generalizacija oblikuje način razmišljanja?
Naslovna fotografija: instagram.com/authenticlovemag
Brankica Milošević
