Društvo iz osnovne škole? Pa, verovatno ste bili najotkačeniji u odeljenju i niste baš imali neko društvo. Družili ste se tu i tamo sa nekim starjim likovima. U srednjoj školi ste već uspeli da pronađete neke izgrađene i definisane mračnjake i našli ste se u ekipi momaka (sa jednom, ili dve ženske osobe, koje su malo luđe od vas, a i od momaka), pored kojih ste se osećali ne samo komotno, već legitimno kul. Biti kul je bilo jako važno, a to je značilo razlikovati se od većine, biti ekscentričan, negovati određen senzibilitet i ukus za hardkor. U vreme dok ste primali uticaje koje ste izabrali i koje ste ugradili u sebe, poistovetili ste ludilo sa ekscentričnom otkačenošću, koja je svojstvena slobodnim, umetničkim senzibilitetima, sa inteligencijom i privlačnošću. Ludo je zanimljivo. Sve što nije uvrnuto, dosadno je i neinspirativno. Šta je ono što vas je usmerilo ka ludilu? Pa, neka tipična porodična priča. Manjak ljubavi od dominantnog uvrnutog roditelja, pomešana sa kulturom koja se negovala ili ignorisala u vašoj porodici. Nema tu mnogo kreativnih opcija, usvajate modele ili kontramodele svojih roditelja i kombinujete ih – koliko daleko možete da dogurate sa četiri kombinacije?
View this post on Instagram
Usred inspirativnog ludila kojim ste se okružili, uvek ste se osećali komotno. Nisu vas užasavale drame, niste bežali od bola, ni svog, ni tuđeg, bili ste tu, kao neki stabilni centar, kome gravitiraju manje stabilni elementi – magnet za ludake. Svi su vam se poveravali i pričali vam čudne priče, pa ste se navikli na to, iako ste se povremeno pitali zašto vi morate sve da znate i razumete. Do danas niste pronašli odgovor na to pitanja, iako ga i dalje sebi postavljate. Takva vam je karma. Uvek ste bili osoba od poverenja, terapeut i duhovnik, svima oko sebe. Upravo ste među nestabilnim osobama u nesigurnom i nepodržavajućem okruženju otkrili svoju stabilnost i začuđujuću normalnost. Među svim ludacima, smatrajući i sebe uvrnutom osobom, vi ste najnormalniji. Da li su vam potrebni nestabilni ljudi, da biste uvek iznova pronalazili i potvrđivali svoju stabilnost? Verovatno. Šta biste radili sa stabilnim i normalnim ljudima? Umirali od dosade? Verovatno. Ili biste vi bili pacijent? Verovatno.
Zašto, dakle, privlačite ludake? Zato što su vam potrebni.
