Okrenuti se zdravim navikama i zdravom odnosu prema životu u svakom smislu je verovatno najbolja odluka koju možeš da doneseš. Međutim, postavlja se pitanje – gde su granice? Pridržavanje, izbegavanje loših namirnica, treninzi, zdrav način razmišljanja – sve je to jedan skup, koji treba biti ispoštovan. Međutim, što smo više u tome, više postajemo nesvesni drugih stvari oko nas. Kada smo previše fokusirani na nešto, ne vidimo širu sliku, nastaju problemi.
Tako dolazimo do problema da mrzimo sebe što smo i pomislili na tu torticu ili tu kockicu čokolade. Dolazimo u situaciju da mislimo da ne treniramo dovoljno, iako to radimo pet puta nedeljno. Ljuti smo na sebe, jer mislimo da ne jedemo dovoljno zdravo, opterećujemo se apsolutno svakim obrokom i svakom sitnicom za koju smatramo da nije zdrava. Čitamo mahnito sve sastojke koje sadrže proizvodi i što je najgore od svega – osuđujemo druge ljude, koji ne žive po nekim našim zamišljenim idealnim principima.
Ovako bismo ukratko mogli da opišemo opsednutost zdravljem, ali postoje i stručni izrazi koji to potvrđuju. Naime, naziv ortoreksija koristi se za one koji su opsedunti zdravom hranom.
Zašto postajemo opsednuti zdravljem iako ne živimo zdravo?
Znaš li zašto? Zato što smo napadnuti sa svih strana osudama. Zato što na internetu i društvenim mrežama možemo da vidimo pregršt saveta kako da se pravilno hranimo, kada treba da ustajemo ujutru, koliko treba da spavamo, šta je zapravo zdravo, a šta nije. Pa nas bude nekada i sramota da okačimo neku krofnicu na story, a budemo i te kako ponosni kada okačimo jabuku ili kašu. Pa zato i ne kačimo krofnice, ali ih redovno jedemo i dalje. Ili ako i okačimo neki slatkiš visokokaloričan moramo da dodamo kao neki vid izvinjenja, jer ipak je “danas cheat day”, “nedeljom je sve dozvoljeno” ili eventualno emotikon pasenceta.
Šta je Wellness ideologija?
Wellness ideologija zapravo predstavlja skald uma i tela, izbalansiran život, redovan trening, zdravu ishranu, pozitivnost, optimizam, meditaciju, jogu, prirodne lekove. Wellness industrija zarađuje mnogo više novca od zdravstvene, međutim, mnoga istraživanja pokazala su da opterećenost ovom idelogijom može da bude nepovoljna. Šta je glavna poenta ove ideologije? Promena nas samih, okretanje lepšim stvarima, gledanje ka budućnosti i preveliki fokus na nama, prevelika kontrola našeg ponašanja i delanja. Naučnici koji su istraživali ovu ideologiju smatraju da se osoba polako povlači u sebe i okreće samo sebi, pravići potpunu socijalnu distancu. Zatim, naučnici dalje govore da ljudi koji su opsednuti wellness ideologijom kreću prema sebi da se ophode kao prema projektu.
Citat koji se širi internetom, a koji glasi: “Nikada vam nije nedostajalo vremena, nedostajalo vam je discipline” i nije baš tako sjajan, a upravo je on motivacija koja treba da vam pomogne da se pokrenete. Međutim, šta nam to donosi, preveliki osećaj da nešto moramo da dovedemo u red u prilično nesigurnim vremenima.
Naime, trenutno je svet u krizi, polako se vraća u normalnu, ali većina stvari i dalje stoji. Ne znamo šta će se desiti, svedoci smo mnogih ružnih stvari i scena koja su se dogodile tokom pandemije. Ne znamo kako će svet izgledati nakon. Međutim, ono što su mnogi propagirali u ovim vremenima jeste “rad na sebi”, a šta to znači? Nije li pomalo morbidno raditi na sebi, kada se ceo svet raspada. Ne kažemo da treba sesti i očajavati, samo treba dobro promisliti. Naime, možda neko nije želeo da radi na sebi, ali je osećao pritisak okoline, što ga je istinski unutar sebe činilo jako nesrećnim i bilo šta da je uradio bilo je kao da radi apsolutno protiv sebe. A pozitivnost se i dalje nameće kao nešto neophodno. Ljudi ne mogu biti srećni sami od sebe i ubeđivati sebe u to, ako istinski to ne osećaju! To je apsolutno kontraproduktivno.
Profesori ipak tvrde da je jako teško promeniti ovaj način razmišljanja, koji smo duboko usadili. Dobri ćemo sebi biti samo ako treniramo, samo ako se hranimo zdravo. A zapravo i sami znamo da to nije tako. Previše je stega koje nas pritiskaju da budemo nešto što nismo.
