Iz deCODE-a objašnjavaju: „ Da biste bili kreatvni, morate drugačije razmišljati. A kada ste drugačiji, društvo ima tendenciju da vas obeleži kao čudake, ludake, ekscentrike. Često, kada stvaraju nešto novo, pojedinci završe sa etiketom između ludila i genijalnosti. Ovo istraživanje je podržalo stari koncept ludog genija…“ Nisu svi kreativci labilni i skloni da skliznu sa ivice zdravog razuma u ponor mračne iracionalnosti u procesu stvaranja, iznedravanja umetničkog dela, koji je često proces samospoznaje i otvaranja podzemnog carstva uma u kome se kriju nesvesni sadržaji, strahovi i traume. Istražujući ovaj koncept, profesor psihijatrije na Harvardu, Albert Rotenberg, intervjuisao je 45 dobitnika Nobelove nagrade o njihovim kreativnim strategijama i procesima i nije pronašao nikakav trag mentalne nestabilnosti, u bilo kome od njih. Rotenberg je zato postavio pitanje kriterijuma kreativnosti, kojih se istržavanje držalo.
„Pripadnost umetničkom društvu, ili bavljenje književnosti ili bilo kojom drugom umetničkom oblašću, nije samo po sebi dokaz da je osoba kreativna“, rekao je, „ali činjenica da mnoge osobe koje su razvile neki oblik mentalne labilnosti teže da se bave umetničkim zanimanjima, ne zato što su naročito dobri u tome, već zato što ih to privlači.“ Ovom izjavom, Rotenberg proziva definiciju kreativnosti i otvara nova pitanja. Zašto neka osoba bira kreativno zanimanje, iako se ne ističe u tome i ne „leži“ joj, a neko drugi ko je veoma kreativan nikada ne uspe da se afirmiše, jer je suviše kritičan prema svom radu i smatra da ništa što je stvorio nije dovoljno dobro? Da li je, na kraju krajeva, sa obzirom na genetiku, ili ne, sve subjektivno i individualno?
