Forsiramo sebe, da živimo prema merilima savremenog života – naš probavni sistem je prinuđen da funkcioniše noću, kada se inače prirodno usporava, teramo svoje mišiće da se angažuju kad ustajemo ujutru, iako oni osećaju da im nije dosta odmora, stimulišemo mozak kofeinom kada je iscrpljen i ne želi da se koncentriše. Očekujemo od sebe i od drugih stalnu prisutnost i dostupnost putem telefona i društvenih mreža i postajemo preopterećeni, umorni, nervozni, otupeli i bez energije.
Zbog socijalnog stresa previše jedemo i pijemo, patimo od debljine i mučimo sebe dijetama – naše zdravlje i mentalna ravnoteža žrtva su na duže staze.
Naučnici su utvrdili da ljudi koji rade u noćnim smenama imaju veću stopu oboljevanja od dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti, nego drugi – a mi smo uglavnom hronično neispavani. Ako koristimo alkohol ili tablete da se uspavamo (da nokautiramo sebe i provedemo nekoliko sati u besvesnom stanju), to nije pravi odmor, koji pruža jedino biološki zdrav san.
Dakle, borba protiv socijalnog stresa počinje sa satnicom dnevnih aktivnosti i odmora – moramo povećati broj sati odmora i spavanja. Zdrav san nam omogućava da procesuiramo sadržaje, osposobljavajući naš mozak za pronalaženje kreativnih rešenja za složene probleme – da budemo efikasni u budnom stanju, tokom radnog dana. Deficit sna dovodi do pada efikasnosti i profesionalnosti.
Naučnici savetuju da pokušamo da “uhvatimo” što više prirodnog svetla, da ujutru šetamo ili trčimo, izloženi prirodnoj svetlosti sunca, što će omogućiti našem telu da uspostavi prirodniji ritam i da lakše zaspimo kad uveče legnemo ranije. Spavanje je od ključne važnosti za zdrav i ispunjen život.
izvor naslovne fotografije: instagram.com/flwhrs
Brankica Milošević
