Ako se pronalaziš u ovim opisima, čestitam, ti si crna ovca. I nije ti lako, nije nimalo lako pokušati da razbiješ toksičnu porodičnu dinamiku. Ono što najviše boli kad si crna ovca jeste taj osećaj nerazumevanja i usamljenosti; osećaj da si sam protiv svih, da sopstvena porodica ne zna ni ko si ti u stvari, niti pokušava to da prihvati.
I borba traje neko vreme, dok se ne umoriš, dok ne shvatiš da je tvoja borba, u stvari, borba sa vetrenjačama i da ne možeš da pomogneš onome ko pomoć ne želi. Ili nastaviš da razmišljaš onako kako ti smatraš da treba, ili se prilagodiš. Ako se ne prilagodiš, onda rizikuješ da imaš loše odnose sa porodicom ili ih nemaš uopšte, a ako se prilagodiš – gubiš sebe.
View this post on Instagram
Kod nas vlada uverenje da je porodica nezamenljiva. U teoriji, trebalo bi da bude. Iz porodice učimo kako da volimo, kako da se ponašamo, kako da mislimo, veliki deo ličnosti oblikuje upravo porodica. Nažalost, ona nekad nije najveća podrška i to “sigurno mesto” na koje uvek možemo da se vratimo, gde će nas bezuslovno voleti i prihvatati. I u redu je da nemaš savršene odnose sa porodicom. U redu je da tvoja porodica nije tvoj dom, iako je tužno što nije tako.
Dobra vest je da crna ovca ipak pronađe svoju porodicu, a to je često porodica drugih crnih ovaca. To su prijatelji, partner, to su sve one osobe sa kojima si se osetila “kao kod kuće”, a da se tako nikad nisi osećala sa svojom porodicom. I crne ovce na kraju čeka happy end…
Naslovna fotografija: instagram.com/atyourtaste
Jovana Petković
