Prilično je nenormalno postavljati pitanje devojačke moralnosti u drugoj deceniji 21. veka, ali kontam da povampireno pravoslavlje, sečenje kolača, pohađanje crkava i zadušnica uzimaju danak. Direktno od šezdesetih godina prošlog veka, koje su u bivšu Jugu stigle negde osamdesetih, prilagođene i modifikovane.
Hoću da kažem, cveća nikada nije bilo u izobilju (osim na grobljima), ali je zato svako imao u šteku praziluk i uvek je mogao da ga izvadi iz dupeta i uperi u pravcu nemorala.
Kao klinka od 16 leta nosila sam majicu iz Amerike (doneli mi rođaci iz jedine posete rođaku, u vreme kada je skoknuti za raspust do Amerike bilo izvodljivo), na kojoj je pisalo: “When I’m good, then I’m good. When I am bad, I am even better” (Kad sam dobra, onda sam dobra. Kad sam loša, onda sam još bolja). Pošto sam učila ruski, sestra mi je prevela vragolasto značenje i posle sam nosila tu majicu dok iz mašine za pranje veša nije izašla u krpicama.
