Možda tako možete veoma dugo. Ali vi u suštini niste vampir, kome je potreban raspoloživ donator da mu pijete krv na slamčicu. Vaš ideal je da nekoga spasete, popravite, promenite, uputite ka svetlosti, a da vam se on zatim vrati preporođen, snažan, a pitom i zahvalan i voljan da vas voli i poštuje do kraja života, jer ste vi osoba koja ga je spasla i da nije bilo vas, on se nikada ne bi prenuo i ponovo osetio sreću i ljubav.
To je vaša tajna maštarija. Zašto se ona nikada ne ostvaruje?
Postoji teorija koja kaže da drugi ljudi ne postoje. Svi su oni deo vas, vaši odrazi, ogledala, produžeci, vaši linkovi ka osećanjima i iskustvima koja morate da oslobodite i proživite. Svi oko vas upućuju vas na vas.
Koja je to bol u vama, koja je neprebol?
Šta u vama žudi za spasenjem? Koji je vaš karmički dug, pa morate da ga vraćate tako što ćete davati sebe potrebitima, povređenima, ranjenima, bolnima? Šta vi dobijate u toj razmeni – jer to jeste razmena – šta je ono što umiruje vašu potrebu, ali je nikada ne ispunjava do kraja? Zašto uvek morate iznova nekoga da spasavate? Da li biste bili u stanju da pustite nekoga da spase vas? Da vam da ono što vam najviše treba? Da prihvati vaše vođstvo, da preuzme odgovornost za sebe, da se spase, prosvetli, transformiše – da postane vaš vitez i da dođe po vas i odvede vas sa sobom? Da li ste odabrali bajku, zato što ste tako bezbedni – sigurno se neće ostvariti i vi ćete moći još dugo, dugo, da igrate ulogu spasioca i da se pitate zašto to činite, kad ljudi ne žele da budu spaseni, kad ne poštuju ono što im pružate i izbezobraze se čim malo stanu na noge, što vas odbacuju kad im više niste potrebni i nikada ne postanu nesebični davaoci, kao što ste vi?
