Ovo je možda čak pomalo i tabu tema, ali već dugo živimo u savremenom dobu i naučili smo da je zaista zlatna ona izreka “sto ljudi sto ćudi”. Nije sramota reći da većinu od tih sto ćudi neopisivo ispunjava ceđenje bubuljica (Da, i ja sam jedna od njih). Postoje i neke ćudi koje idu u toliku krajnost da na Instagramu gledaju videe kozmetičkih tretmana u kojima se cede bubuljice, a postoje i Instagram profili namenjeni isključivo tome. Ako smo mogli glasno da priznamo da nam se dopao film “50 nijansi sive” zbog nekonvencialnog seksa, što bi nas bilo blam da volimo da gledamo kako neko istiskuje život iz neželjenih izraslina na licu (Često nismo izbirljivi, to mogu biti i mitiseri i cistice). Svi smo mi “kopali” po svojim licima i onda sedeli na rukama moleći se da nam ne ostanu ožiljci i vijali partnere da im “sređujemo” lice i leđa, ali nikad nismo znali zašto, i odakle uopšte taj poriv u nama? U ovom tekstu ćete naći odgovor na pitanje zašto volimo da cedimo bubuljice.
Ceđenje bubuljica oslobađa dopamin
Suprotno svim savetima dermatologa, čim vidimo da se nazire neka izraslina na licu, odmah skačemo do ogledala spremni na akciju. Čekanje da “sazri” često ne dolazi u obzir, jer takvu vrstu samokontrole psihlozi još nisu izmislili. Naučnici tvrde da to ima veze sa neurologijom – ova ružna navika zapravo podstiče lučenje dopamina, iz kojeg se sintetiše adrenalin koji nas motiviše na akciju. Ipak, nećemo baš biti srećni kad nam na licu ostanu rupica ili trag koji će nas večno podsećati na to koliko smo bili nestrpljivi da se rešimo bubuljice.
Osećaj kontrole
Mnogi ljudi imaju osećaj da se tako “čiste” od nečega čemu nije mesto na njihovoj koži. Osećaj kontrole i saznanje da ste uradili nešto dobro za sebe, kao i osećaj moći, mogu da budu vrlo zavisni – čak i kada su razlozi bizarni.
