Koristimo razne odbrambene mehanizme (i kombinujemo ih maštovito) da bismo se zaštitili – mnoge stvari nas ugrožavaju u mnogim situacijama i odbrambeni mehanizmi nam često čuvaju zdrav razum i integritet. Oni postoje sa razlogom, ali ako ih ne osvešćujemo, ne poznajemo i ne prevazilazimo, zarobljavaju nas u obrascima ponašanja i postaju destruktivni – jer često se dešava da nas ugrožava realnost i da na taj način bežimo od suočavanja i prihvatanja. Ovo su osnovni mehanizmi odbrane koje svi koristimo.
Negacija
To je kad ne priznajemo svoja ograničenja i uporno udaramo glavom o isti zid – lako nam je da vidimo kad drugi to rade, ali kad smo mi sami u pitanju, negiranjem možemo sebe da odsečemo od realnosti na vrlo neprijatan način. Negacija podržava našu upornost da nešto radimo na jedan način, na koji uopšte ne postižemo rezultate, ili da potpuno previdimo nedostatak osnovnih uslova za ostvarenje svog cilja. Uporno se nabacujemo osobi kojoj se uopšte ne sviđamo, ili nastojimo da se afirmišemo u nekoj oblasti u kojoj smo naprosto osrednji (ukoliko nismo totalno grozni i netalentovani).
Potiskivanje
Ovaj mehanizam nastaje na osnovu negacije – kada se ne suočavamo sa istinom (sa onim što osećamo, sa impulsom, željom), onda to potiskujemo. Cenzurišemo seksualne želje, agresivne porive i ostala ponašanja i osećanja koja osuđujemo i koja nas plaše (nismo mi “takve” osobe). Rigidan sistem moralnih normi, uskogruda shvatanja, rigorozno vaspitanje – najviše potiskuju oni koji su najneslobodniji u svojim stavovima i shvatanjima.
