Očekuješ da će drugi znati šta misliš
Ako im ne kažeš i ne pojasniš, neće, sigurno. A možda neće ni tada, jer ih ne zanima što misliš, ili odbacuju i negiraju tvoje mišljenje. Na tebi je da uradiš sve što je u tvojoj moći da se uveriš da su te drugi čuli i razumeli, jer ćeš inače stalno nailaziti na nesporazume. Komniciraj jasno, neposredno i iskreno, a kako će drugi to prihvatiti, kako će reagovati i da li će uzvratiti onako kako se tebi sviđa – to nije pod tvojom kontrolom.
Očekuješ da će se neko promeniti
Neće. Naročito se nikada neće promeniti onaj do čije ti je promene najviše stalo. Upravo će pružati otpor svakoj promeni nabolje, dokle god se upinješ i trudiš oko njega, podstičeš ga i zalažeš se. Možda će se promeniti jednom, zbog sebe, sopstvenim tempom i na svoj način, ali ti tada nećeš tome svedočiti, niti ćeš išta imati od toga. Dakle, ako nekog voliš, a želiš da se promeni, zapitaj se šta u stvari u njemu voliš, jer ako nije dovoljno dobar takav kakav je, čak i ako to znači da nije dobar prema sebi, onda ti nije potreban.
Očekuješ da će sve biti u redu
To je pozitivan stav, svakako, ali mnogo toga neće biti u redu, sada, ni ikada. U redu je da neke stvari nikad ne budu u redu. Treba da prihvatamo i ono što nije dobro i ono što je mračno i teško, bolno i tragično i čije “ko zna zašto je to dobro” nikada nećemo doznati, jer ne postoji. Naprosto je tako.
Izvor fotografija: instagram.com/collagevintage
Brankica Milošević
