Ova serija će te inspirisati da se boriš (i izboriš!) za svoja ženska prava!

Da li će nam razvoj veštačke inteligencije doneti zastrašujuću distopijsku budućnost?

Detaljan vodič za odabir pudera prema tipu kože – koji će ti savršeno odgovarati!

Zašto je ishrana bogata antioksidansima idealan način da na zdrav način ubrzaš metabolizam i pripremiš figuru za leto?

Zašto nas je maskara obogaćena ekstraktom kokosa oduševila – a sigurni smo da će i tebe! (BLOG)

NAGRADNI KVIZ: Odgovori na svega 6 pitanja i pronađi savršen puder za svoj tip kože!

Fashion vintage stil uz koji ćeš biti prepoznatljiva na maturskoj večeri

Jelena Gavrilović o modi, trendovima i stilu: “Patike su postale moj novi modni fetiš!” (INTERVJU)

Kako da 40-te budu nove 20-te: Ako još uvek ne koristiš ovaj sastojak u nezi kože lica, bilo bi dobro da počneš!

Air Max revolucija uz the Spot

Da se sećam ne mogu, da zaboravim ne smem

Da se sećam ne mogu, da zaboravim ne smem

Bilo je i dobrih dana, ne kažem da nije. One trenutke neizmerne sreće, osećaja kada te baš briga za ceo svet, osećaj da postojite jedino vi, sami na čitavom svetu, osećaj večnosti u njegovom zagrljaju. Trenutak kada sam ga prvi put upoznala mogao bi se podvesti pod jedne od srećnijih u mom životu, a istina je da ih je i te kako malo. Čak i u toj sferi mog života uspeo je da dogura do prvoplasiranog. Uspeo je da se uvuče u svaku poru mog života, da udiše dah mojim plućima, da me natera da uradim stvari za koje sam rekla da nikada neću. Ali, nikad ne reci nikad! U to sam se uverila više puta. On me je uverio.

I sada, dok zatvorena u četiri zida svoje sobe umorna i iscrpljena od višečasovnog plakanja pokušavam da stvorim taj isti lik pred svojim očima, ja se sećam i osećam ga tu dok svira neka lagana muzika i naša tela su pripijena jedno uz drugo, kako spontano njegove ruke klize niz moja leđa i niže, a onda ponovo gore… Taj dodir… Ugrizem se za donju usnu tako bolno da bih da vrisnem. Sklapam ruke oko njegovog vrata, naslonim glavu na njegovo rame i ostala bih tu zauvek, jer ne postoji mesto na kojem bih se u tom trenutku osećala zaštićenije i sigurnije. Ne postoji mesto na kome bih radije bila nego tu.

Iluzija, sve je samo iluzija, varka. Otvaram oči i shvatam da taj lik više ne postoji, da nestaje istog momenta kada se rašire moje zenice i na scenu stupa neko sasvim nov, neko koga ne prepoznajem i ne želim da upoznam.

Bole me ova sećanja i samo jedna misao: da nikad više neće biti to što je nekada bilo. Nemoguće je i nerealno tako nešto očekivati. I to je ono što ubija, što me secka komad po komad, razara i kida dušu na sitne komadiće, da bi se na kraju svaka rana zasolila. I to je neopisiv bol.

Rekla sam da ne mogu više da se sećam. Više nije stvar u tome da li želim ili ne želim. Jednostavno, čini mi se da više ne mogu ta sećanja da izdržim prvenstveno psihički, a donekle i fizički. Sva ona uništavaju ono iole ljudsko u meni što je ostalo, uništavaju me za nešto buduće što me čeka, a možda neće doveka čekati. Ne mogu da propuštam šanse zbog nečega što nije dovoljno vredelo, jer da jeste trajalo bi i dalje. Da jeste, on bi i dalje bio tu.

S druge strane rekla sam da ne smem da zaboravim. Upravo tako: ne smem! Činjenica da hrabrim korakom moram da krenem u susret budućnosti bez ičega iza sebe da me pogura, pokrene, bolela bi duplo više nego sama sećanja. Rastrzana između jednog ne mogu i jednog ne smem, ja ne znam kuda bih da krenem. U budućnost, gde se plašim da sama, bez njega ne bih umela i ne bih smela, ili u prošlost gde on i dalje postoji sa nadom da ćemo možda moći da krenemo ka zajedničkoj budućnosti. Sadašnjost je neizvesna.


Danica Pavlović je dostojanstvena, ponosna, samo svoja. Plemenita, uzvišena, sa kojom sve počinje i ništa postaje sve. Životni moto: Ako nešto želiš to treba i da uradiš. Pritom uvek možeš da se pokaješ, ali ako ništa ne uradiš sigurno ćeš se kajati.

Editors choice