Zapravo, kroz celu ovu ludnicu, u kojoj sam zaključila da ništa ne razumem, da mi ništa nije jasno i da ne znam šta da mislim, radim jedino što mogu, što sam uvek mogla i za šta sam se uvek zalagala. Bavim se svojim odlepom.
Svojom realnošću, unutar nadrealizma, socrealizma, futurizma i manipulizma koji me zaskače sa svih strana, na svim nivoima. Preispitujem se, da bih iznašla koliko još važi sve ono što znam, šta izaziva moja osećanja, odakle dolaze strahovi, šta pritiska okidače mojih obrazaca i koji odbrambeni sistemi su načisto podbacili, a koji još uvek rade za mene. Ne mogu da prodrem čistom svešću kroz sve teorije zavere, osim što mi se čini da su užasno moderne, vrlo nju ejdž i samim tim sumnjive s jedne strane, a sa druge, izgleda mi da je sve moguće. Sa treće, sve skupa mi izgleda kao neartikulisana i neusklađena manipulacija – kao da su sve manipulativne sile skočile da iskoriste svoj trenutak, ali nisu se baš potrudile da se udruže i koordiniraju napad. Sve je moguće i ni u šta nemam poverenja, ne postoji ništa što vidim kao istinu, u šta mogu da se zakunem i zastupam svojim integritetom. Ništa van mene. Osim što sam i sama van sebe, vrlo često, ali to je normalno za mene.
Zahtevno je održavati normalan nivo sopstvenog ludila, kad je sve oko mene luđe od mene. Ali svako spoljašnje ludilo je uvek bilo destruktivno i uvek me na kraju vraćalo mom doživljaju i definiciji ludila, koja se uglavnom odnosi na spontanost i zabavu. Svakako, svet je pun opasnih ludaka, koji mogu opasno da ugroze moj život na mnogo opasnih načina, ali ne mogu da se bavim njima. Ja sam bezopasna vrsta, u žestokoj sam manjini i ne mogu da gubim vreme i energiju čak ni na to da se osećam ugroženo.
Definitivno ne mogu da se primam na ono što mi nije važno i odričem se sotone, figurativno, bukvalno, metaforički, energetski, emocionalno, psihološki, mentalno i fizički. Ne u hrišćanskom smislu, nego u suštinskom. Ne učestvujem u cirkusu, ni kao klovn, ni na trapezu, ni u publici. Imam ja svoje apsurde i paradokse da razotkrivam i integrišem, kad mi je do zabave.
Fotografije: unsplash.com
Aleksina Đorđević
