O ovoj ženi je u superlativu govorio svaki muškarac pedesetih i šezdesetih godina. Ako ne verujete, pitajte slobodno svoje dede ili očeve. Baš tih godina u Americi, a i u ostatku sveta seks je bio najveća tabu tema, pa je, shodno tome, upravo ovaj vremenski period iznedrio najveće seks simbole. Ondašnji seks simboli bili su gotovo tipski – prazna glava i prepun brushalter preko koga su pod obavezno bili prebačeni platinasto plavi uvojci. Baš takva je bila i diva o kojoj vam danas pričam. Doduše, za nju se samo mislilo da ima praznu glavu, jer neki biografi govore da je njen IQ bio čak 163. Ova plavuša karijeru je započela kao Playboy zečica i prema statističkim podacima pomenutog magazina zauzela je čak drugo mesto na listi sto najpopularnijih Playboy zečica svih vremena. Mnogi su je na osnovu fizičke sličnosti smatrali i lošom kopijom Merlinke, a sve i da je htela da je iskopira, nije joj baš polazilo za rukom, jer nije mogla da savlada kič i paradu u sebi, o čemu govore i raznorazne tupave titule koje je ponela, kao Miss Texas Tomato, Miss Queen of Chihuahua Show, Miss Photoflash i još mnogo sličnih. Inteligentna, ali naivna i nespremna za život starlete, bila je često ismevana, izigravana i izdana od muškaraca, i to ne samo svojih muževa, već je predmet sprdnje bila i svojim advokatima, menadžerima, “prijateljima”, i voditeljima. Ali, k’o što reče i jedna naša samoproklamovana diva – “Svaki marketing, je dobar marketing”, pa pričali o ovoj seksi divi prošlog veka dobro ili loše, ne treba sumnjati da je bila inspirativna za sve ondašnje i sadašnje muškarce, pa i žene.
Njen IQ je bio 163 i zauzela je drugo mesto na listi najpopularnijih Playboy zečica
Džejn Mensfild (Jayne Mansfield) rođena je kao Vera Džejn Palmer (Vera Jayne Palmer) 1933. godine u jednom malom mestu u državi Pensilvaniji. Međutim, njena porodica je veći deo vremena provodila u Nju Džersiju zbog prirode posla njenog oca, koji je bio advokat. Kao što i slutite, sudbina ove dive nije se nešto mnogo razlikovala od sudbina prethodnih, pa je tako i Džejnin otac umro kad je ona imala samo tri godine. Otac joj je umro od srčanog udara koji je doživeo u automobilu u kome su se tada vozile Džejn i njena majka. Na sreću, njima dvema se nije ništa loše dogodilo, sem gubitka glave porodice i izdržavaoca, pa je njena majka morala da preuzme tu ulogu silom prilike i odazvala se učiteljskom pozivu. Ubrzo se Džejnina majka preudala i novonastala porodica se preselila u Dalas. U srednjoj školi, Džejn se zaljubila do ušiju u svog druga Pola Mensfilda (Paul Mansfield) i već u januaru 1950. godine se udala tajno za njega. Kada je ostala trudna, njeni roditelji (majka i očuh) priredili su drugo, ovog puta javno venčanje, koje se dogodilo u maju iste godine, a već u novembru Džejn, odnosno Vera, je rodila devojčicu Džejn Meri Mensfild (Jayne Marie Mansfield). Kada se Džejn porodila Pol je već bio na Univerzitetu u Ostinu, Teksas. Džejn mu se pridružila i ubrzo je počela da zarađuje za svoju porodicu radeći na recepciji jednog plesnog studija, ali njene želje da učini nešto više u svom životu nisu joj davale mira. U Americi je počinjala mobilizacija vojske za rat koji se vodio protiv Koreje, pa se Pol pridružio američkim trupama. Džejn je iskoristila priliku i ostavila bebu na čuvanje svojoj majci, kako bi pošla da potraži sreću daleko od Teksasa. Želje su je vodile pravo u Kaliforniju, gde se upisala na jedan od univerziteta i gde se prijavila, na zaprepašćenje svog supruga, na izbor za Miss Kalifronije, sakrivši svoj identitet udate žene i majke. Pol to nije mogao da toleriše, pa su pronašli zajedničko rešenje, da ona odustane od takmičenja, a da zauzvrat sačeka njegov povratak iz vojske i da je on odvede u Holivud da se oproba na filmu. Tako je i bilo. Čekala je strpljivo taj momenat i pripremala se za njega, i to uglavnom fizički. Tada je i svoju prirodno smeđu kosu ofarbala u plavu i u dogovoru sa svojim agentom ime promenila iz Vera u Džejn. I tako je lagano stigla i prva uloga na filmu “Female Jungle”. Svi su u Džejn videli potencijal, samo se Polu nije svidela nova supruga. Bila je opterećena sobom, željom da uspe i bude primećena i prihvaćena. Nije mogla da izdvoji vremena i pokaže bar malo ljubavi i interesovanja jadnom Polu. Videvši da tu nema povratka, nije imao ni šanse, a ni želje da se bori za svoju ženu, jer je ona ubijena, i to baš onim najjačim hidrogenom koji je bio rasut po njenoj smeđoj kosi. Godine 1958, Pol i Vera su se razveli, a Džejn se zaljubila u Holivud.
Nova Džejn, plava i poznata, svidela se svima osim njenom mužu
Ono kako je Džejn Mensfild postala najpopularnija žena pedesetih godina nije ni malo drugačije od današnjeg sticanja popularnosti, ma koliko mi koristili floskule tipa “Toga nije bilo u ono vreme”. Evo primera… Agenti Džejn Mensfild, svesni njenih atributa i seksipila, a isto tako svesni njene naivnosti u kombinaciji sa željom da se pokazuje, odlučili su da uz pomoć Džejn utole velike apetite publike gladne golotinje i erotizovane kinematografije. Džejn je imala bujno poprsje, i popularnu žensku figuru zvanu “osmica”, njanjav glas i mazno ponašanje, krotak hod i detinjasto treputanje očima, a sve je to bilo više nego dovoljno da uzdrma javnost. Godine 1955, još dok je bila u braku sa “mučenikom” Polom, popularni magazin Playboy otkrio je, u pravom smislu ove reči, na svojoj naslovnoj strani, atraktivnu plavušu i otvorio joj vrata Holivuda. Tako je došlo i do sklapanja prvog ugovora sa popularnom produkcijskom kućom Warner Brothers, pod čijim je okriljem dobila i malu ulogu u drami “Pete Kelly’s Blues” 1955. godine. Iste godine je dobila još jednu manju ulogu i u drami “Hell on Frisco Bay”, a onda, konačno, probija se dobijajući glavnu ulogu u sudskoj drami “Illegal”, takođe 1955. godine. U svim ovim dramama Džejn je igrala ulogu seksi zavodnice ili ljubavnice opasnih momaka. Uprkos tome što je za ovu ulogu pobrala dobre kritike, Warner Brothers raskida ugovor sa njom, što će se kasnije pokazati kao njihova velika greška. Posle ovog angažmana, Džejn dobija zanimljivu ponudu za jednu rolu u komediji na Brodveju, i prihvata je, što umnogome doprinosi nastavku izgradnje njene sveže stečene popularnosti. “Will Success Spoil Rock Hunter?” je bio naziv ove komedije koja je prikazala prsatu plavušu pod reflektorima pozornice. Okušala se i kao primadona u Belasco pozorištu gde je svima išla na živce svojim kašnjenjima, gologuzim šetkanjem iza scene, raspravama s pozorišnim radnicima i umišljenim, kapricioznim ponašanjem. Godine 1956, Mensfildova je potpisala šestogodišnji ugovor sa drugom popularnom produkcijskom kućom, 20th Century Fox, koja je imala u planu da od nje napravi novu Merlinku, i reklamirala je kao “Marilyn Monroe King Sized”. Iste godine dobila je i svoju prvu ulogu u okviru ove produkcije u filmu “The Girl Can’t Help It”. Godina 1957. je bila veoma značajna godina za Džejn, jer je tada po prvi put njen imidž pokušao da se promeni. Ona je dobila ulogu u filmu “ The Wayward Bus” i to je bila njena prva ozbiljnija uloga, zapravo uloga u kojoj nije trebalo da koristi ništa od Džejn Mensfild sindroma. Zato je s pravom za pomenutu ulogu Mensfildova dobila Zlatni globus, što je ipak potvrdilo i njen glumački talenat koji je bila ubeđena da poseduje. U ovoj zlatnoj godini za Džejn, dogodila se i vrlo uspešna ekranizacija brodvejske komedije “Will Success Spoil Rock Hunter?”, koja je i kao film postigla zapažen uspeh, a zatim i jedno filmsko ostvarenje sa popularnim Kerijem Grantom (Cary Grant), “Kiss Them For Me”, što je bilo holivudsko razočaranje i promašaj.
"Merilin Monro u kraljevskoj veličini"
Ali, ne bi sav taj uspeh koji je Džejn Mensfild postizala godinu za godinom, na ovaj ili na onaj način, bio tako zanimljiv da njen život nije bio začinjen ljubavnim začinima. U svoj toj holivudskoj gunguli i po rastanku sa prvim mužem Polom, plavuša je naletela na nov kamen spoticanja po imenu Miki (Mickey Hargitay). Ne znam koliko ovaj Miki ima veze sa Mikijem Slađane Milošević, ali iz priloženog vidim da nije bio samo kamen, već stena spoticanja. Miki je bio bodibilder i neki vajni glumac, Mađar po nacionalnosti, a 1955. je poneo čak i titulu Mister Universe. Miki je koristio svu svoju zavodljivost u pridobijanju žena, pa je tako bio predmet česte borbe među lepoticama Holivuda. Tako ga je i Džejn perotela od svoje koleginice Mae Vest (Mae West), što je pokrenulo medijski rat i međusobnu pljuvačinu ove dve “dame”. Džejn je ipak uspela da namami Mikija do oltara i brak se dogodio 1958. godine, samo pet dana od zvaničnog razvoda sa prvim mužem Polom. Ovo venčanje dobilo je veliki publicitet pošto su oba supružnika bila poznate ličnosti i sklona preteranom eksponiranju. Njihov brak je bio prilično interesentan, ali zbog egocentričnosti koja je bila jedna od glavnih karakternih osobina oba partnera unapred je bio osuđen na propast. Ipak, istorija je zabeležila i ono što je ovaj par povezivalo, a to su četiri zajednička filma (“Will Success Spoil Rock Hunter?” (1957), “The Loves of Hercules” (1960), “Promises! Promises!” (1963), “L’Amore Primitivo” (1964)), troje zajedničke dece (Mikloš, Zoltan i Mariška) i “Ružičasta palata” (neobična vila u španskom stilu na Beverli Hilsu sa ogromnim krevetom, kadom i bazenom u obliku srca, ružičastim zavesama, krznenim tepisima, životinjskim printovima i mnogim drugim kič komadima nameštaja i predmeta za kuću).
Jedina je bacila senku na Sofiju Loren - sela je između nje i njenog partnera i "servirala" im svoje bujno poprsje
Tokom 1956. i 1957. godine u novinama je osvanulo čak 2500 Džejninih fotografija, a članaka je bilo daleko, daleko više. Džejn nije volela da je porede sa Merlinkom, čak je novinarima umela da odbrusi “Ne znam zašto me poredite sa Merlin, ili kako se već zove ta devojka, Kim Novak?!” Svoje bujno poprsje Džejn je iskoristila više nego bilo koja starleta do sada (pitam se koliko li bi se tek ponosila istim da ga je platila, kao ove današnje). Ona je svojim grudima pomerala granice skandala. Čuvena je priča kada je bacila senku na planetarno popularnu divu i lepoticu Sofiju Loren, tako što je sedela između italijanske zvezde i njenog partnera u haljini sa najdubljim mogućim dekolteom, i bukvalno na tanjiru služila im svoje bradavice. Ova slika obišla je ceo svet, a Džejn je sve vreme uživala u medijskom zgražavanju gledajući se u svoje kič ogledalo. Grudi su joj bile važan adut, nosila je duboke dekoltee i rado se skidala u toples, pa onda i ne čudi što je jedan voditelj u svom šou najavio rečenicom “Evo i njih, Džejn Mensfild!” misleći na “njih dve”. Veličina njenih grudi, koje su bile i ostale njen zaštitni znak, varirala je, budući da je Mensfildova imala čak pet trudnoća. Tako je, po nekim podacima, 1950. mera njenih grudi bila 40D (102cm), a deset godina kasnije ona je dostigla čak 46DD (117cm). Kada se slikala za Playboy njene mere bile su 102 – 53 – 91, a visina 168 cm, jednom rečju, savršeno.
Obim od 117cm su njene grudi dostigle tokom jedne od pet trudnoća, a kada se slikala za Playboy imala je dimenzije 102–53–91.
Fox je 1962. godine prekinuo saradnju sa njom, neodobravajući njen divlji i egzibicionistički način života, a dve godine kasnije ona i veliki Miki su se razveli. Karijera je polako počela da propada i Džejn se hvatala za svaku slamku. Jedna od tih tananih slamki bio je i film “Promises, Promises“ iz 1963, gde se prva pojavila gola na velikom platnu u legalnoj, renomiranoj američkoj produkciji. Ovaj potez jeste bio senzacija, ali neobjašnjivo nije vinuo Džejn u visine koje je želela, pa je odlučila da se nakon osam godina ponovo pojavi na stranicama Playboy-a koji ju je proslavio. Nije mogla da shvati da se publika prezasitila nje, i da su svi skandali koje je pravila bili očekivani. Odigrala je još nekoliko ne preterano zapaženih rola i odlučila da se posveti svom zavodničkom talentu, kad je već ovaj glumački počeo da ide u zaborav. Tako je zavela reditelja italijanskog porekla Meta Cimbera (Matt Cimber), koji je režirao neke filmove u kojima je ona igrala. Par se venčao 1964. godine, a već sledeće su dobili sina Entonija (Anthony). Međutim, nova ljubav je nije dugo držala: njene misli preokupirao je žal za padom karijere i teška borba za starateljstvo nad decom sa drugim suprugom Mikijem. Nemogavši da izađe na kraj sa svim tim problemima, Džejn se, kao i svaka diva, bacila u zagrljaj starih vernih poroka, alkoholu. Alkohol joj je nesumnjivo ublažavao boli, ali je svoje tragove ostavljao na njenom licu i telu. Džejn je iz seksepilne, rasne plavuše počela da se pretvara u nadutu ofucanu tetku, koju više nije zanimalo da mami muški deo svetske populacije isticanjem svoje lepote. Dosadilo je ovo njeno ponašanje i njenom friškom mužu, pa nije oklevao da se već 1966. razvede od nje. Nije prošlo mnogo vremena, a već pomalo sluđena Mensfildova je otpočela aferu sa advokatom Semjuelom Brodijem (Samuel Brody). On je bio opčinjen njom toliko da je zbog nje rasturio svoj postojeći brak, zapostavio karijeru i pretvorio se u nosača njenih kofera na neuspešnoj evropskoj turneji. Džejn je i dalje bila predmet medijske pažnje, ali samo zahvaljujući pijanstvu i svađama sa Brodijem. Vrhunac je bio kada je počela da se zanima za satanističku crkvu, ali je javnost ipak ostala bez teksta kada je njena šesnaestogodišnja ćerka Džejn Meri stavljena pod zaštitničko starateljstvo zbog toga što su je, navodno, Džejn i njen ljubavnik Brodi zlostavljali.
Kada je karijera počela da joj propada, okrenula se alkoholu i satanizmu, a čak je optužena i za zlostavljanje ćerke.
Kao i većina diva XX veka, i Džejn je imala obavezu da ode u Vijetnam za vreme rata, gde je zabavljala američke vojnike. Po povratku iz Vijetnama, svesna da će proći još dosta vremena dok ponovo ne dobije neku veliku ulogu, ili da ono možda neće ni doći, 1967. prihvatila je ponuđeni angažman u jednom klubu negde u Misisipiju. Na taj put povela je svog voljenog Brodija i svoje troje dece iz drugog braka. Tog jutra, 29. juna 1967, trebalo je da dâ intervju u Nju Orleansu, pa su svi zajedno krenuli da malo promene sredinu. Na dogovoreni intervju Džejn nikada nije stigla. Njihov auto udario je u prikolicu nekog zaustavljenog kamiona. Vozač koji je upravljao njihovim automobilom, Brodi i Džejn, poginuli su na licu mesta. Deca, koja su spavala na zadnjem sedištu, preživela su ovu nesreću zadobivši lakše povrede. Glasine da joj je u saobraćajnoj nesreći odrubljena glava pokazale su se kao netačne. Ovu urbanu legendu verovatno su potaknuli policijski snimci nesreće na kojima se vidi nešto nalik plavoj perici zalepljeno na smrskanu šoferšajbnu. U pitanju je bila ili perika koju je nosila u to vreme, ili njena prava kosa, odnosno skalp odsečen u nesreći. Automobil u kome je poginula nekoliko godina je bio izložen u jednom muzeju na Floridi, a danas se nalazi u vlasništvu jednog njenog obožavaoca iz Severne Karoline. Džejn Mensfild je sahranjena u Pensilvaniji na porodičnom imanju, a njen nadgrobni spomenik je napravljen u obliku srca, kao i većina predmeta i delova njene “Ružičaste palate”.
Čak i njen nadgrobni spomenik, kao i sve u njenoj kičastoj "Ružičastoj palati", ima oblik srca.
Marina Gusev je profesor španskog jezika i hispanskih književnosti koji konstantno pokušava da sagleda život kroz ružičaste naočari kako bi joj lakše pao racionalizam koji je progoni, ne ume da uvija reči u foliju da bi manje bolele, ne voli fragilne ljude i ima Kalimerov sindrom (Nepravda, pa to ti je!). Voli leto, more i sunce, i da je ona “neki Bog” ukinula bi i razglednice sa zimskom idilom
