Pitanje svih pitanja je da li je za to kriva “nevaljala” ili je za novostečenu anksioznost odgovoran njen rodonačelnik – zaljubljeni muškarac? Drugačije formulisano, dilema bi glasila otprilike ovako – da li “nevaljala” ostaje zauvek nevaljala, nesposobna da se “primiri” pored jednog muškarca, tj. zaljubi u njega, odnosno da li je “nevaljalost” sinonim za nepostojanost i promiskuitet ili samo za seksualnu dezinhibiciju. Ovaj poslednji rogobatni termin izlazi iz srca savremene psihologije, koja stare etikete “nemoralno”, “amoralno” smatra prevaziđenim i neadekvatnim. “Nevaljale” su dezinhibovane, tj. oslobođene, ali, druškane (ne mogu da se ne obratim sebi sa najvećom trenutno zamislivom ironijom), baš je to ono što te je privlačilo dok si jurcao da joj poručiš piće. Ostaje samo da se, svaki od nas, koji pored sebe ima po jednu “nevaljalu” sam uveri u kakvoću, tj. kvalitet njene “nevaljalosti”. Ukoliko on samo znači otvorenost i slobodu, onda se smatrajte srećnikom i uživajte. Ako nije, onda se i vi što pre očistite od suvišnih emocija i odnos sa njom tretirajte isključivo kao “partime job”.
Problem nastaje onda kada se u “nevaljalu” zaljubite
Povratak Artemide
Nekoliko fenomena je zanimljivo u vezi sa pojavom “nevaljale” na sceni. Na prvom mestu on ukazuje na brisanje svih tradicionalnih obrazaca u savremenim, razvijenim društvima. Žene su slobodno i samosvesno zagazile na mušku teritoriju i na njoj se odlično snalaze. Tu se, pre svega, misli na to da im više nije svojstvena pasivnost, odnosno osuđenost na čekanje. Većina njih ne prihvata sedenje na mrtvoj tački dok neki muškarac ne odluči da ih “zamoli za ples”, a potom odvede u krevet ili na večeru, zavisno od toga kakve namere ima. Međutim, savremenu žensku spremnost da sama krene u lov ne treba izjednačavati sa “nevaljalom”, junakinjom ove priče. Naprotiv, kod nje je ritual udvaranja obezvređen u startu, nekoliko prvih rečenica je samo uvertira u ono što sledi, dakle, formalno popunjavanje praznine.
S druge strane, kako bi izbegli opasnost da cela istorija skrene u površnu generalizaciju, treba da imamo na umu i to da ekstrovertnost, odnosno introvertnost u ženskom nastupu nikada ne treba uzimati zdravo za gotovo. Nepoznati autor je staru narodnu mudrost lepo spakovao u poslovicu: “Ispod mire, 300 vire”. Za to vreme nisu baš svi muškarci na isti način dočekali novi zamah ženske slobode. Ipak, velika većina njih se raduje tome što će, bez ikakvog svog angažmana, biti “iskorišćena”. Eto još jednog prevaziđenog termina. Zaljubljenici u osvajanje moraće da se primire i da sačekaju neko drugo vreme. Jer, sve je već osvojeno, ne delimo se više na lovce i na plen.
Milan Nikolić je mladić u godinama. Opredeljen za on line verziju života. Pisac koji je sa Parnasa prebegao na internet. Postao voljen tek kada je naučio da živi omražen. Neretko pogađa istinu zbog čega ga zasipaju poljupicima ili kamenjem. Kad ne piše – spava.
