Teško. Ali, vi znate bolje, jer ste se obavezali da znate bolje. U slučaju raspada, znati bolje, znači, raspasti se što efikasnije, na što sitnije komade. Što se brže raspadnete, pre ćete se sastaviti. Znati bolje i postupati mudro, znači priznati sva svoja osećanja, ne opirati im se, pustiti ih da vas rastave na komade. I ne činiti ništa od čega će vam biti bolje, jer vam suštinski ni od čega neće biti bolje, osim od sastavljanja. A sastavićete se kad dođe trenutak jasnoće, kad se najzad probiju uvidi, kad vas bujica osećanja poplavi i odnese, kad sa njom procurite u najdublje pukotine svojih neistraženih sadržaja, svoje podsvesti, obrazaca i uslovljenosti. Kad shvatite zašto ste toliko patili, kad stignete tamo gde vas je patnja gonila i pronađete odgovore, onda se sastavite onako efikasno i brzo, kako ste se i raspali i onda znate da je sve bilo dobro, sve vreme. Da ste vi bili dobri. Uradili ste sve kako treba. Možda niste bili mudri, ali ste bili sto posto prisutni u patnji, slomili ste se svim silama, potpuno istinito i sa krajnjom namerom duše da pronađe odgovore i da se vrati sebi. U neke dubine sebe možete dospeti samo ako se valjano dezintegrišete.
Kad iskusite mržnju, onda tačno znate gde ste, gde možete da stignete i gde ne želite da budete. Kad srljate i pravite gluposti, razumete zašto je strpljenje i obuzdavanje impulsa važno. Kad zadržavate dah, da biste se pritajili i da ne biste urlali dok plačete, otkrijete koliko je dobro disati, kakva je to ogromna privilegija. Posle svega, osetite zahvalnost. Zahvalnost oseća onaj ko je pronašao skromnost. A ona se nalazi u trnovitom žbunju na putu dobrote.
Kad birate dobrotu, birate put iskušenja, put slamanja, put rasipanja u pepeo i uzdizanja iz pepela. A to je samo za najhrabrije.
Naslovna fotografija: instagram.com/barbararodiles_
Brankica Milošević
