Pozdrav, dragi moji čitaoci! Nadam se da ste pročitali đoletovski horoskop o zdravlju i da vam se sviđa (planiram i nastavak, naravno). Logično, jer sam se baš lepo snašao u ulozi astrologa, pa ne nameravam tu profesiju da napuštam. No, danas bih kolumnu posvetio sebi, ali u ulozi pisca. Ja sam vam, znate, napisao knjige: Đoletove avanture i Đoletove avanturice, u kojima sam na moj, već prepoznatljiv, način vragolasto rimovao reči (baš kao što sam napisao i pomenuti horoskop). To su šesta i sedma knjiga moje Mame Jelene, ali moje prve dve.
Pre nekoliko dana smo knjige predstavili i na Dečijem sajmu u Beogradu, koji se održavao od 5. do 7. aprila. Detaljnije o tri dana druženja sa posetiocima i čitaocima možete pročitati na linku: “Đoletovski izveštaj“.
Zahvalni smo i srećni što već veliki broj ljudi zna za knjige i moje avanturističko pisanije, a u kolumni sam se i posebno osvrnuo na ovaj događaj, evo iz kog razloga:
Krenemo Mami ja – ona na Beogradski sajam, gde se Dečiji sajam održavao jelte, a ja kod Babe i Dede (jer više volim da ona radi, a ja da odmaram, he, he!) – kad se Mami pokvariše kola. Šta ćemo da radimo?! Pa, najpametniju stvar koju možemo: stanemo pored puta i zovemo Tatu. Javi se on odmah i krene po nas, ali u međuvremenu nas spaze čika policajci. Ja se toliko razbesnim: em što kasnimo, em što stojimo tako nasred Mosta na Adi, em što znam da je Baba spremila džigericu i da će mi se ohladiti, em što nas nešto hoće očigledno i pitati i stajati nam na muku, iako smo se propisno zaustavili… Tako da sam pre nego što su usta otvorili imao da im kažem samo jedno, ali više puta:
“AW AW AW AW AW AW AW AW! AW AW AW AW AW AW AW AW AW AW AW AW AW AW AW AW AW AW AW AW AW AW, AW AW AW AW AW AW? AW AW AW AW AW AW AW AW AW AW AW AW, AW AW AW AW AW AW AW?? AW AW AW AW AW AW AW AW AW AW AW, AW AW AW AW AW AW AW AW AW?”
Ako ne govorite “AW jezik”, ovo u prevodu znači:
“Sad ste našli da se pojavite? A juče kada je komšija mops Rade ukrao od mene igračku, onda vas nema, je li? A kad je pre neki dan mačor Pera uhvatio goluba, a ja morao da ga spasavam, niste bili ni na vidiku? A kad se posvađaše Rade i Pera, evo baš jutros, ko je bre nadležan za njihovo razvađanje ako ne vi?”
Naravno, prevideo sam da ni oni ne znaju moj jezik, pa sam tako ispao lud u društvu. Mamu su kratko zatim pitali da li joj treba pomoć i otišli, dok je u pozadini i dalje odzvanjalo moje “AW AW AW”, ali u daleko nišem tonalitetu i sa primesama mrmljanja, jer sam se već bio prilično umorio.
(Usput rečeno, razmišljam da se oprobam i u ulozi policajca – šapka mi odlično stoji, a to je najvažnije!)
E baš tog dana, taj isti čika policajac, svrati na naš štand na Dečijem sajmu sa svojom decom, gde su se smejali, razgovarali i slikali sa Mamitom. Kao da se ništa pre toga nije dogodilo! Ona kaže da nije bio ni mrvicu jednu ljut na mene, čak me pozdravio! A ja znam da je to zato jer me nije ni razumeo.
Bože, hvala ti na jezičkim barijerama. (I hvala što nisi dopustio da se džiga ohladi.)
Za više Đoletovih avantura poseti djole.rs ili njegov Facebook i Instagram profil!
Piše: Jelena Rvović Jelić
