Toliko sam bila srećna i radosna što sam se vratila kući, da sam danima obilazila moja omiljena mesta. Naravno, morala sam da se javim i roditeljima, rođacima i prijateljima beloglavim supovima, koji su se brinuli od trenutka kada sam se odmetnula u Tursku pa sve do današnjeg dana. A to je vreme od nekoliko meseci… Da bi shvatio zašto ni tada nisam imala vremena da ti odgovorim, šaljem ti sliku lepote mog zavičaja.
Izvor: www.uvac.org.rs
Često specijalni rezervat prirode “Uvac” nazivaju i kraljevstvom beloglavom supa. To je prirodno dobro od izuzetnog značaja, okružen planinama Zlatar, Mirtenica, Čemernica, Javor i Jadovnik. Nalazi se u jugozapadnoj Srbiji u okviru Starovlaške-vlaške visije. Ovde se moj druže Đole, izdvaja prisustvo čak 130 vrsta ptica. Moji beloglavi supovi spadaju u najznačajnije, jer su jedna od dve preostale vrste lišinara koje se danas gnezde na području Srbije.
Pravila sam ti krugove po Pešteru, išla do hranilišta Rastoke, čak se vraćala i na mesto gde sam boravila pre puštanja, a uglavnom sam spavala kod svog gnezda, gde sam se pre više od godinu dana izlegla. Uživala u pogledu i mirisu, druženju, obilasku porodice i drugara.
Pošto sam ja ipak tinejdžerka, a ko me može bolje razumeti od tebe – tinejdžera takođe, rešila sam da opet malo skoknem na, ono što mi mladi zovemo – city brake. U mom slučaju ti je to uvek country brake, moram ti priznati, a nije ni brake nego više – vacation.
Ovaj put sam se prošetala do Bosne i Hercegovine, jer nikada isam bila sa one strane reke Drine. Ustanem ti ja tog 14. juna rano ujutro i shvatim da mi je potrebna opet neka promena i krenem preko Zlatibora i Tare do Sarajeva, a potom na jug do Foče gde sam i provela prvu noć. Zatim sam obišla kanjon reke Neretve i najveći Greben Drinarida kod Bradine. Onda sam se smestila u blizini Sarajeva i tu sam ti već par dana. Shvatim da ti nisam odgovorila i počnem da ti pišem. Znam da se ne ljutiš na mene, jer mi smo avanturisti, a za nas je avantura uvek na 1. mestu.
E sad su opet na red došli podaci. Ovaj put sam letela brzinom i do 72km/h i to na visini 2.564m nadmorske visine, što su, dragi moj druže Đole, najveća brzina i najveća visina zabeležene satelitskim odašiljačem. Ja sam ti takoreći Lamborhgini među pticama, pa ako još uvek misliš da imaš dovoljno snage da se držiš za moje peruške i ne padneš mi negde usput, ali i hrabrosti za ludu vožnju, za samo par sati prelećem 160km, što znači da mi odavde do tebe treba jedno 7-8 sati. Odokativno.
Ali nema zarijanja kanži u leđa!
Puno te pozdravlja tvoja drugarica, beloglavi sup Dobrila.
Za više Đoletovih avantura poseti djole.rs ili njegov Facebook i Instagram profil!
Piše: Jelena Rvović Jelić
